“Evropa dobija novog Orbana”

EPA

Čini se da će sledeći evropski nacionalni vođa doći sa krajnje desnice. Herbert Kikl je u dobroj poziciji da postane novi austrijski kancelar, a establišment Evropske unije sprema se za nove muke i novi udarac u stomak, koji će otežati Evropi borbu protiv ruskog predsednika Vladimira Putina, piše “Politiko”.

Kikl, koji će postati prvi krajnje desni čelnik Austrije posle Drugog svetskog rata, nije skrivao da se divi mađarskom premijeru Viktoru Orbanu i verovatno će igrati sličnu igru: sarađivati ​​sa Kremljom, sukobljavati se sa “mejnstrimom” EU i slediti tvrdokornu politiku u područjima poput migracija.

Ako njegova Slobodarska stranka (FPÖ) preuzme vlast, to će značiti da će nezanemarljiv deo EU, od Mađarske preko Austrije do Slovačke pod premijerom Robertom Ficom i potencijalno do Češke, gde bivši premijer Andrej Babiš vodi u predstojećim anketama uoči izbora u oktobru, biti naklonjen Rusiji tri godine nakon Putinove specijalne vojne operacije na tlu Ukrajine.

To, navodi “Politiko”, budi uznemirujuća sećanja u Briselu, koji je 2000. gledao kako FPÖ pod vođstvom jednog od Kiklovih prethodnika, Jerga Hajdera, postaje deo austrijske vladajuće koalicije. U to vreme su druge vlade unutar EU prekinule bilateralne kontakte sa Bečom.

Postane li kancelar, Kikl će otići korak dalje od Hajdera. Juče su započeli koalicioni pregovori s Austrijskom narodnom strankom desnog centra (ÖVP) nakon prekida pregovora među glavnim strankama.

Prva žrtva mogla bi da bude Ukrajina

Sličnosti između Kikla i Orbana, kojeg je nazvao “uzorom”, su zapanjujuće. Baš kao i Orban, FPÖ računa na ruski gas, vrlo je kritičan prema sankcijama Rusiji i želi da smanji pomoć Ukrajini.

Ono što je zabrinjavajuće za EU, posebno u područjima gde je potreban dogovor između svih 27 vlada, jeste da bi dvojac verovatno radio zajedno na blokiranju velikih inicijativa. Orban je godinama smetao Briselu, iako bi na kraju često poklekao pred političkim pritiscima, poput proširenja EU pre nešto više od godinu dana. Ali, Mađarska i Austrija koje nastupaju zajedno mogle bi da predstavljaju snagu protiv koje bi se Unija puno teže borila.

Nije teško zamisliti da bi prva žrtva mogla biti Ukrajina. “Evropska unija trenutno na svakom koraku sledi kurs eskalacije, koji bi mogao da završi trećim svetskim ratom”, stoji u programu Kiklove stranke.

Sankcije Rusiji čine EU “delimično krivom za patnje i smrt u Ukrajini i Rusiji samo potpiruju dalji sukob”, smatra Harald Vilimski, vodeći kandidat FPÖ-a za izbore za EU.

Kiklova stranka ponavlja tvrdnju novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa da bi EU trebalo da prihvati “mirovnu politiku” kako bi prisilila Ukrajinu na pregovore. Stranka je obećala da će blokirati bilo kakvu pomoć Ukrajini putem Evropskog fonda za mir.

U 2016. stranka je čak potpisala “sporazum o prijateljstvu” sa Putinovom strankom Ujedinjena Rusija u kojem su se dve strane dogovorile da će razmenjivati ​​informacije i održavati redovne zajedničke konsultacije.

Odjeci nacističkog perioda

Dok je Kikl nakon ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini u februaru 2022. naglasio da je ovaj sporazum o prijateljstvu u međuvremenu istekao, stranka i dalje ima povoljno stajalište o Rusiji. Posete Orbana i Fica Moskvi austrijska krajnja desnica opisala je kao “pravu mirovnu diplomatiju”.

Kikl, koji se proglasio narodnim kancelarom (Volkskanzlerom), tokom predizborne kampanje 2024, što je izraz koji je došao u prvi plan kada su nacisti preuzeli vlast u Nemačkoj 1933. godin, takođe razmišlja o potpunoj reformi austrijskog sistema azila.

Obećao je da će očuvati “homogenost” austrijskog naroda suspendovanjem prava na azil putem “zakona o vanrednom stanju” i zalaganjem za “doslednu reemigraciju” tražilaca azila. To bi bilo jasno kršenje zakona EU.

Program stranke zagovara smeštaj evropskih migracionih centara u trećim zemljama za “milione ljudi” i obustavu plaćanja EU ako blok ne održi svoje obećanje da će “zaštititi” svoje spoljne granice.

FPÖ takođe ima za cilj da sruši Evropski zeleni dogovor, skup politika EU čiji je cilj učiniti blok ugljeno neutralnim, što smatra jednim od glavnih uzroka nedostatka konkurentnosti u Evropi. “Strogi propisi EU moraju biti razbijeni”, stoji u stranačkom programu.

Presedan za Nemačku

U Nemačkoj Kikla slavi krajnje desna Alternativa za Nemačku (AfD), druga po anketama uoči izbora u februaru. Iako AfD i FPÖ ne sede u istoj panevropskoj grupi u Evropskom parlamentu, blisko su povezani, što podstiče strahove u Berlinu da bi Austrija mogla da postavi presedan za najveću evropsku privredu i najbližeg komšiju.

Pokušaj Kikla da sastavi vladu naišao je na kritike gotovo celog političkog spektra u Nemačkoj.

– Situacija u Austriji pokazuje šta se događa kada više niste u mogućnosti da formirate savez – rekao je nemački ministar privrede Robert Habek iz Zelenih za javni radio Dojčlandfunk.

S druge strane, Alis Vajdel, kopredsednica AfD-a, pozvala je nemački desni centar da sruši “sanitarni kordon” prema krajnjoj desnici i razmisli o ulasku u koalicionu vladu, molbu koju su konzervativci do sada uporno odbijali.