Evropa ćuti na fašizam

Kriza u Ukrajini nije samo politička, već i psihološka, sociološka, etnološka i etimološka, kaže za "Vesti" dr Violeta Talović, dekan Fakulteta za diplomatiju i bezbednost. Dama koja ruski govori kao srpski, nedavno je učestvovala na međunarodnoj konferenciji u Jalti koja je bila posvećena upravo ovoj temi. Dok je Evropa slavila Dan pobede nad fašizmom, njeni politički lideri žmurili su pred činjenicom da fašističke grupacije ubijaju u Lugansku i Donjecku, ističe ona.
x Koji je bio povod vašeg odlaska na Krim?
– Učestvovala sam na međunarodnoj konferenciji kao jedina Srpkinja. To mi je, između ostalog, pružilo šansu da shvatim potrebu tih divnih ljudi koji žive na Krimu, kolika je njihova realna želja za otcepljenjem i koliko su to doživeli kao politički iskorak iz višedecenijskog života iz zemlje kojoj su, kako oni tvrde, veštački pripadali. Razumela sam da su to shvatili kao iskonsku potrebu da se vrati matici Rusiji. Moje izlaganje se odnosilo na tumačenje nezahvalne uloge pred kojom se Srbija nalazi. To su pritisci koji na svojevrstan način trpimo od Evropske unije i neki način uslovljenosti da se možda i rigidno odredimo prema ukrajinskoj krizi. U svom dugom, ali vrlo prihvaćenom radu, uspela sam da im predočim, osim naravno naučnog segmenta, koliko je srpski narod voljan da shvati i proprati svu tu situaciju koja ih je u ovom trenutku zadesila.
x Ako istovremeno Francuska gradi brode za potrebe ruske mornarice, koliko je realan taj pritisak na Srbiju oko Ukrajine?

– Imam utisak da i kada se od nas ne traži, mi saginjemo glavu. Pre izvesnog vremena, jedan umni ruski intelektualac mi je rekao da se Srbi ponašaju često kao da su zaista krivi. Moramo biti potpuno svesni da EU ima dvostruke standarde i smatram da je na ljudima koji se nalaze pred tom dilemom da pokažu više dostojanstva, jasan i neutralan stav. Ne mislim da je naše rukovodstvo bilo pred lakom dilemom (kada su Vašington i Brisel odlučili da uvedu set sankcija Rusiji), ali mislim da su uspeli da se na jedan pametan način odrede. Nikome nije stalo da zaoštrava odnose sa Rusijom.
x Koliko je realno, a koliko politički nametnuto poređenje dešavanja na Krimu i Kosova?
– To je apsolutno politički nametnuto. Te dve situacije samo se u nekim segmentima mogu porediti, ali suštinski to su te dve potpuno različite stvari. Narod na Kosovu nije imao pravo da se na referendumu izjasni, a to je ono što se zove volja naroda i istinska demokratija. A tu nikakve demokratije nije bilo. Ovo što se u Ukrajini desilo pokazalo je volju jednog naroda da se priključi onome gde nalazi svoju osnovu, utehu, gde se prepoznao kao deo kome objektivno pripada. Nema mnogo sličnosti sem što se moglo pokazati koliki je uticaj velikih sila, na uslovno rečeno, male narode.
x Bio je referendum na severu Kosova, samo ga niko nije priznao.
– To upravo govori o tim dvostrukim standardima i uspostavljanju te vrste slobode.
x Može li da se kaže da je Ukrajina posledica lančanih reakcija u svetu kojih smo bili svedoci poslednjih godina (između ostalog i u Libiji)? I koliko je to stvar politike, a koliko ekonomije?
– Sve je stvar ekonomije i ekonomskih interesa. Svet je prepakovan upravo po tim ekonomskim principima i ništa što se može nazvati politikom ne možete izvući iz konteksta ekonomskih interesa. Kada pogledate mapu svetu onda vidite da je to politička, ekonomska i religijska karta. Mislim da ukrajinska kriza jeste kulminacija svih negativnosti savremenog sveta. U toj krizi su spojeni i istorijski činioci, ali ne treba zaboraviti ni religijski faktor. To je zemlja u kojoj imate pravoslavce, katolike i Tatare, muslimanske veroispovesti koji su u ovoj krizi iskorišćeni, na jedan opasan način zloupotrebljena je njihova decenijska netrpeljivost prema Rusiji. Ali, ono na šta mora posebno da se obrati pažnja jeste taj probuđeni fašizam, kao rezultat ukrajinske krize. Na taj fašizam koji je dobio svoje najekstremnije oblike, Evropska unija ćuti. Na Fakultetu za diplomatiju i bezbednost našim studentima svakog meseca predavanje održe ambasadori zemalja iz ključnih svetskih geopolitičkih žarišta. Smatramo da je prirodno čuti mišljenje naučne zajednice o vremenu u kojem se svet snažno menja sa neizvesnim ishodom.
x Šta je još problem Ukrajine?
– Problem Ukrajine je i problem neprihvatanja drugih sila jedne velike i moćne Rusije. Apsolutno ne možete izbeći činjenicu da EU pokušava da umanji ruski uticaj koji je u tom delu sveta neminovan. Gledajući s objektivne, analitičke pozicije, ne možete da ne primetite jačanje Rusije, koja u svim segmentima dobija jednu od najdominantnijih uloga na svetu. Važno je istaći da se značajna većina naroda u Ukrajini pridružila demonstracijama protiveći se velikoj korupciji. Kompleksnu situaciju iskoristile su ekstremne desničarske struje. One su pokazale taj fašistički predznak, a nažalost, ne možemo prenebregnuti činjenicu da su čak i bile orkestrirane od zapadnih centara moći. Međutim, više je nego interesantno da se EU i SAD, u vreme kada se obeležava i slavi više od pola veka pobede nad fašizmom, ni komentarom nisu osvrnule na najezdu tog novog fašizma. A jedna od posledica je i antisemitizam u srcu Evrope. Vođe tih fašističkih stranaka prerasle su u samozvane vođe demonstracija. Svet nema precizne podatke o broju žrtava, a na delu su surovi obračuni sa neistomišljenicima, odnosno onima koji sebe deklarišu kao građane Rusije.
x Na Krimu ste razgovarali sa građanima. Šta oni kažu?
– Rusi koji žive na Krimu su presrećni. Ne postoji osoba koja istinski, sa puno sreće, otvorenog srca i radosti nije rekla da su se oni vratili tamo gde pripadaju. Tu odluku su podržali smatrajući nepravdom odluku da pripadnu Ukrajini. Narod u Sevastopolju je 9. maj, Dan borbe protiv fašizma, proslavio u znaku posebne radosti i vrlo svečano. Rusi taj praznik poštuju i slave, i to je jedini dan kada se stalo sa napadima. Iskreno se divim ljudima koji na taj način slave svoju prošlost.
x Sve su češće želje za promenom granica. Kakva je budućnost državnog suvereniteta i celovitosti?
– Mislim da je uloga države i da među svojim narodom razvija osećanje samosvesti o sopstvenoj teritoriji i nacionalnom biću. U kom procesu će se svet dalje razvijati, to je vrlo nezahvalno reći. Svet je postao turbulentna mašinerija u kojoj maltene dolazi do osnivanja novih malih država i tera nas da stalno budemo na oprezu. Ima li budućnosti za jednu jaku i nacionalno svesnu državu? Želim da verujem da ima.