Prema njegovim rečima, evro onemogućava njihovo privredno prilagođavanje u vreme krize pa on zbog toga zagovara stvaranje dve zone, jakog i slabog evra.
"Ubuduće bi morali da govorimo o zonama jakog i slabog evra, pri čemu bi države sa slabim evrom zadržale svoje nacionalne valute", rekao je Mencinger.
Dodao je da se na primeru Grčke pokazalo da je evro dobra valuta u dobrim vremenima i loša za vreme krize jer onemogućava samostalnu monetarnu politiku državama koje bi u krizi inače mogle da sprovedeu devalvaciju nacionalne valute kako bi povećale konkurentnost i prebrodile krizu.
U zonu jakog evra, prema njegovim rečima, spadale bi severne evropske države i one države koje su nekad spadale u monetarnu zonu nemačke marke (među njima i Slovenija), a imaju suficite u robnoj razmeni. S druge strane, iz te zone bi, po Mencingerovoj zamisli, bile isključene druge države EU, a greška je i to što su u vurozonu na samom početku primljene države koje "ne spadaju u taj krug".
Mencinger tvrdi da nije "evroskeptik" nego "evrorealist", ali da mu je u Evropi bliža grupa stranaka u kojoj je i grčka levičarska Siriza.
Što se tiče budućeg širenja EU, Mencinger smatra da će ono završiti kad se u Evropskoj uniji uključe sve države jugoistočne Europe, a kaže da će tempo biti zavistanod politike, a ne od privrednih prilika.
“Jasno je da će se EU ubuduće širiti na još preostale države bivše Jugoslavije. Međutim, treba misliti i na optimalnu veličinu EU", kazao je Mencinger.
