Uz to, imajući u vidu privredno tavorenje i opadanje broja stanovnika nije izvesno da li će potražnja za zemnim gasom u Evropi zaista rasti narednih godina u toj meri da ne bi mogla da bude zadovoljena postojećim gasovodima, kaže Dušan Reljić, šef predstavništva nemačkog Instituta za međunarodnu politiku i sigurnost u Briselu.
"Potražnja za energijom najbrže raste u Aziji, prvenstveno u Kini, s kojom Rusija trenutno nema političkih teškoća, tako da se Moskva okreće prema istoku", ocenjuje Reljić, odgovarajući na pitanje o poruci Vladimira Putina, predsednika Ruske Federacije, da od Južnog toka nema ništa.
Na pitanje u kakvu poziciju Srbija dolazi zbog takve odluke, Reljić kaže da ona nije gora nego što je do sada bila – nema osnove da se očekuje da bi mogla naglo da raste potražnja za energijom jer industrijska proizvodnja u Srbiji i na prostoru cele bivše Jugoslavije maltene sigurno neće rasti narednih godina, a stanovništvo, sa izuzetkom Kosova, opada i u jugoistočnoj Evropi.
"Možda će krah planova za izgradnju Južnog toka podstaći vlasti da unaprede energetsku efikasnost, to jest da podstaknu štedljivije i pametnije korišćenje postojećih izvora. Srbija i ceo region znatan deo svojih potreba mogu da zadovolje razvojem obnovljivih izvora energije (vetar, voda, sunce, biomasa, itd.). Za takva postrojenja mogu da se nađu strani ulagači", navodi on.
Reljić smatra i da ovim ne padaju u vodu razlozi za neuvođenje sankcija Rusiji, jer postoji nadređen spoljnopolitički interes Beograda: dokle god Rusija i Kina u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija svojim pravom na veto sprečavaju prijem Kosova u svetsku organizaciju, Srbija može da ostane pri stavu da je u međunarodno-pravnom smislu Kosovo i dalje njena teritorije i da zahteva regulisanje odnosa između Beograda i Prištine koje ne bi bilo zasnovano isključivo na stavu da Beograd mora bespogovorno da prihvati secesiju Kosova.
Na pitanje kako se u svetlu najnovijih događaja može tumačiti privatizacija NIS, Reljić kaže da NIS danas spada među najunosnija preduzeća u Srbiji koja u velikoj meri preko poreza puni državni budžet.
"Da li bi pod upravom nekog drugog vlasnika NIS bio uspešniji može samo da se nagađa i od takvih rasprava sada nema koristi. Držim da je bitnije da se u celom regionu vodi obaveštena rasprava o daljoj ekonomskoj politici, pre svega o jeftinijem snabdevanju energijom kroz podsticanje konkurencije, smanjenju zagađenja i doprinosu zaustavljanja klimatskih promena i boljem korišćenju raspoloživih izvora energije", smatra on.
