Naučnici sa Univerziteta u Bafalu otkrili su da muškarci pametne žene smatraju privlačnijim, ali samo u teoriji.
Studija objavljena u biltenu Personaliti and Social Psychology Bulletin iz 2015. pokazala je da “psihološka distanca” čini inteligentnu ženu privlačnijom.
Utvrđeno je da, uprkos tvrdnjama nekih heteroseksualnih muškaraca da bi voleli ženu koja je inteligentnija, kada se suoče s njom, muškarci pokazuju da su manje naklonjeni ženi koja ih je nadmudrila ili pokazala visoku inteligenciju.
“Psihološka distanca” je stanje koje se odnosi na donošenje odluka ili mišljenja o nekome ili nečemu – posredno, hipotetički.
Dok su prethodne studije o privlačnosti sugerisale da blizina nekoga čini privlačnijim, studija Univerziteta u Bafalu je otkrila obrnuto u slučaju kada je žena bila pametnija od muškarca (posebno ako je on ranije tvrdio da ga privlači taj kvalitet).
U šest studija koje je sprovela vanredna profesorka Lora Park učestvovalo je 650 ispitanika.
Prema novom otkriću i zapažanjima, kada su muškarci očekivali interakciju sa ženom koja je prostorno udaljena (npr. u drugoj prostoriji), oni su izražavali veću želju da komuniciraju s njom.
Međutim, kada su muškarci stupili u interakciju sa stvarnom ženom koja je bila prostorno blizu (npr. u interakciji licem u lice), pokazali bi manje želje za interakcijom s njom kada je ona pokazala da ga u nekom smislu može nadmašiti.
Parkova je sugerisala da muškarci u interakciji sa ženom koja je pametnija od njih mogu da osete “trenutni trzaj u svojoj samoevaluaciji, što dovodi do toga da ih ta žena manje privlači”.
Studije su takođe otkrile da se ova nepovezanost između apstraktnog i stvarnog susreta sa ženom važi samo kada je u pitanju faktor inteligencije, i to kod žena.
Svih šest studija fokusiralo se na heteroseksualna muška mišljenja o ženama, tako da je na budućim istraživanjima da se otkrije da li se ista nepovezanost odnosi na privlačnost žena prema muškarcima.
Istraživanje ovog tipa nije rađeno kod homoseksualaca.
Kasnija studija koju je vodila Parkova, sprovedena 2016. godine, otkrila je da je preferencija žena prema muškom partneru koji je bio inteligentniji od njih, sprečavala žene da napreduju u oblastima kao što su nauka, tehnologija, inženjering i matematika.
Objavljena u Journal of Applied Psycholgy, ta druga studija je otkrila da bi žene koje rade u određenim navedenim granama – spremne da prividno „umanje svoju inteligenciju“ kada bi ostvarile romantične ciljeve.
Takođe je otkriveno da će žene, koje preferiraju inteligentnije muškarce, manje biti zainteresovane za karijeru u nauci, tehnologiji i inženjeringu kada dostignu cilj, a to je da su privukle takvog muškarca.
Isto se, prema istraživanjima, nije odnosilo na muškarce.
