U poslednje vreme sve više ljudi se suočava sa mnogim stresnim situacijama, a poznato je da stres utiče na telo i um. Samim tim, nije tako bezopasna kako se nekima čini jer ostavlja posledice na organizam čak i danima nakon stresne situacije.
Prema Američkom psihološkom udruženju, 2023. godine, oko trećine ljudi starosti od 18 do 44 godine ocenilo je svoj nivo stresa kao osam na skali od jedan do 10.
– Stres je prirodan odgovor na zahteve i pritiske života. Može biti izazvan raznim faktorima, uključujući radne obaveze, finansijska pitanja, probleme u odnosima i velike životne promene – kaže sertifikovani lekar interne medicine i medicinski direktor u kompaniji Velbridž Edmond Hakimi za Eating Well.
Kardiovaskularni sistem
Kako objašnjava klinički konsultant Markus Smit, kardiovaskularni sistem je posebno ranjiv jer stres povećava broj otkucaja srca i krvni pritisak, što može dovesti do srčanih problema. Takođe, prisustvo hormona stresa kao što su kortizol i epinefrin dovodi do oksidativnog stresa i upale, što povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti. Takođe može izazvati sužavanje krvnih sudova koronarne arterije, a u ekstremnim slučajevima može dovesti do srčanog udara.
Respiratorni sistem
Kada ste pod velikim stresom, vaše disanje može postati plitko i ubrzano. Pored toga, rizik od dobijanja respiratorne bolesti ili pogoršanja postojećeg respiratornog stanja je veći jer stres pogoršava imuni odgovor tela. Pored toga, oslobađaju se inflamatorni citokini koji povećavaju proizvodnju sluzi i sužavaju disajne puteve.
