Kad se govori o milosrdnoj smrti, misli se, pre svega, na teške bolesnike koji su bez izgleda na izlečenje, a pritom trpe strašne bolove koje ni najjači morfijum ne može da ublaži. Međutim, kao i u mnogo čemu, savremeni svet je i ovo pravo proširio i doveo do ekscentričnosti.
Vitalna i zdrava Francuskinja Žaklin Ženusel prošle godine je objavila da planira da umre 2020. Proslaviće 76. rođendan u društvu supruga i trojice sinova, a onda će se uputiti u Švajcarsku gde će je eutanazirati. Njen stav je da je starost “neizlečiva bolesti koja je fatalna u svim slučajevima”. A i seks je, kaže, sve lošiji.
– Čovek je sa 76 godina star i nije više potpuno zdrav, kvalitet života pada. Vidim to po svom seksualnom životu, koji nije tako dobar koliko bih ja htela – požalila se Žaklin Ženusel.
Za ljude koji trpe nesnosne bolove i nalaze se u terminalnoj fazi neizlečive bolesti ovaj razlog za dobrovoljnu smrt je verovatno banalan, ako ne i ciničan. Poznati beogradski novinar Dragan Jovanović, međutim, ima potpuno razumevanje za Francuskinju.
– Može mi se prigovoriti da navodim ekstremne primere “bolesnih narcisa” koji bi se ubili i da im mali prst zafali. Ali, gospodo draga, tako to počinje. Prvo zakaže seks, a onda redom sve počne da popušta, a vi
idete linijom manjeg otpora, i, gle, ne primetite da već duže vreme nosite “pampers” pelene i gadno vam je samo kada se prvi put upi..te u gaće. Kasnije to postane navika, sve dok ne legnete u postelju i iz nje više ne ustajete, sve i da hoćete. I takvi nikakvi počinjete da zagorčavate život sebi i najbližima – napisao je Jovanović, čvrsto rešen da se izbori za legalizaciju eutanazije u Srbiji.
Kad je za svoje stavove dobio neočekivanu podršku od prijatelja, rešio je da pridobije što veći broj ljudi. Kontaktirao je advokaticu iz Niša Tanju Minčić-Marković kako bi prikupila pravnu regulativu zemalja poput Švajcarske, Beligije i Holandije, odnosno zemalja koje su na ovaj ili onaj način legalizovale eutanaziju.
– Nije lako odlučiti se za ili protiv eutanazije, ali smatram da svaki čovek, osim prava na dostojanstven život, ima prava i na dostojanstvenu smrt – kaže za “Vesti” Minčić-Marković.
Ona dodaje da su krenuli sa tribinama i predavanjima po Srbiji, trudeći se da problem približe javnosti. Na kraju, nisu ni morali kao udruženje građana da predlože zakon o eutanziji jer su i sami članovi stručne komisije, koja radi na Građanskom zakoniku, ubacili odredbu koja predviđa ozakonjenje “ubistva iz milosrđa”.
Dosta mu jedan vek
Dejvid Gutal, botaničar i istraživač iz Australije, za svog vakta postao je poznat i van granica Australije kad je pri zdravoj pameti odlučio da u 104. godini dobrovoljno okonča život u jednoj švajcarskoj klinici. Gudal je 10. maja 2018. u klinici u Bazelu, okružen novinarima, pevao Betovenovu “Odu radosti” pre nego što je dobio smrtonosnu dozu barbiturata nembutala. On nije bio neizlečivo bolestan, niti je trpeo nesnosne bolove.
– Želim da umrem. I nije to tužno, tužno je ako se to nekome brani. Mislim da neko star poput mene mora da ima puna građanska prava, uključujući pravo na asistirano samoubistvo – objašnjavao je ostareli naučnik.
Starosno ograničenje
U Holandiji eutanazija može da bude izvršena samo nad osobama starijim od 12 godina, pritom ne moraju biti u terminalnoj fazi bolesti, već i ako pate zbog gubitka ličnog dostojanstva. Luksemburg ne dozvoljava eutanaziju nad malolenticima, a u Belgiji nema starosnog ograničenja.
– U Francuskoj je dozvoljena neka vrsta pasivne eutanazije tako što se prekida terapija pacijentu, ali lekari ne smeju da sprovode aktivnu eutanaziju. U Norveškoj lekar ima pravo da odluči da prekine terapiju pacijentu ako on to traži na samrti ili članovi njegove porodice u slučaju da bolesnik ne može da komunicira s okolinom – navodi Tanja Minčić-Marković.
U Nemačkoj postoji mogućnost da lekar prekine terapiju, ali samo ako pacijent to želi i jasno stavi do znanja. Slična je situacija u Austriji. U SAD je asistirano samoubistvo dozvoljeno za pacijente koji su smrtno bolesni u saveznim državama Oregon, Vašington, ontana, Vermont, Kalifornija i Kolorado.
Izvor:
J. Arsenović
