Evropska komisija je preporučila da Srbija otvori dva klastera u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom, klastere tri i četiri, koji se odnose na oblasti oporezivanja i energetike.
Izveštaj EK je predstavio komesar za proširenje Oliver Varhelji, poručivši da Beograd ima podršku da ih što pre otvori, a na osnovu kontinuiranog progresa. Izveštaj o napretku Srbije je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić ocenila kao daleko najbolji u poslednjih nekoliko godina.
Politički analitičar Branko Radun, uz podsećanje da je EU u zastoju sa proširenjem, ukazuje za “Vesti” da Brisel zato pokušava da bude na druge načine prisutan u regionu, što Srbiji odgovara.
– U EU shvataju da je po njih loše da okrenu leđa Zapadnom Balkanu, jer ovaj prostor ima alternativu. Zato se trude da budu prisutni, pošto ne primaju nove članice. To odgovara Srbiji, jer ne mora da pita Brisel za sve, može da sarađuje sa svima, da ne uvodi sankcije Rusiji, a ima specijalan status, odnosno pristup fondovima EU – ukazao je Radun.
Za Srbiju je važna ova preporuka, kao dokaz da su reformski procesi dali rezultate, ocenio je za “Vesti” politički analitičar Dejan Vuk Stanković.
On ovu preporuku vidi kao prvi simbolični gest iz EU, dok će, kako kaže, zatvaranje klastera koje znači da su dostignuti standardi kakvi vladaju u EU, predstavljati podsticaj nastavku reformi.
– Ovaj izveštaj je uspeh u odnosu na ranije, ali nam predstoji još puno posla na poglavljima 23 i 24, kao i 31 i 35, koja se odnose na vladavinu prava, usklađivanje spoljne politike sa EU i pitanje Kosova – ukazao je Stanković i dodao da je ovo pozitivan korak daleko od srećnog kraja.
– Evropske reforme su prioritet vlasti u Srbiji – naveo je Varhelji, ukazujući da je ispunjen veliki broj preuzetih obaveza na putu ka EU.
On je dodao da se moraju nastaviti i produbiti reforme u oblasti borbe protiv korupcije, organizovanog kriminala, medijskih sloboda i u unutrašnjem procesuiranju ratnih zločina. Ključan je, kako je rekao Varhelji, napredak Srbije u vladavini prava i normalizaciji odnosa sa Kosovom i to će dalje “određivati ukupnu brzinu pristupnih pregovora Srbije”.
Ana Brnabić je kao posebno važnu, istakla činjenicu da je konstatovan napredak u svim političkim kriterijumima i reformama u vladavini prava.
– Postoje još stvari o kojima ne razmišljamo isto. Očekivala sam još povoljnije ocene u nekim aspektima, ali smo zadovoljni, jer je konstatovan napredak u skoro svim oblastima – kazala je Brnabićeva i dodala da postoji veliki broj stvari koje mora da se urade, ali i naglasila da je prvi put poslata jasna poruka da je država napravila značajan iskorak, posebno u vladavini prava.
U osvrtu na pravosuđe ona je ukazala da je prepoznato da je Srbija nastavila sa smanjenjem broja starih predmeta. Konstatovan je, rekla je Brnabićeva, napredak u oblastima borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala a, kako je navela, prvi put od 2016. i u oblasti slobode izražavanja, što je “velika i važna stvar”.
Zeleno svetlo
Nikada jasnija nije bila preporuka, opisala je premijerka Brnabić otvaranje klastera.
– Mi radimo pojedinačno sa članicama, da vidimo da li postoji nešto što doživljavaju kao upitno, da im damo informacije kako bi od njih dobili zeleno svetlo za otvaranje bar jednog klastera – rekla je premijerka Brnabić.
Politički izbor
Oliver Varhelji je kazao da je Srbija napravila “važan politički izbor” time što je prihvatila izmenjenu metodologiju procesa pristupnih pregovora. Time je, kako je ocenio, potvrdila opredeljenost evropskom putu.
