EU uvodi nova pravila za automobile, kako će to uticati na “balkanske vozače”?

EPA-EFE

U Evropskoj uniji od jula stupaju na snagu pravila za nove automobile, koja neće biti “oberučke prihvaćena” kod nekih vozača u regionu.

Od jula će svi novi automobili u Evropskoj uniji imati obavezne karakteristike koje bi trebalo da povećaju bezbednost na putevima na Starom kontinentu.

Mnogi od tih sistema, poput nadzora ograničenja brzine vožnje, detekcija sudara i slično, već su sastavni deo modela koji se prodaju širom sveta, ali tela EU su odlučna da ih učine obaveznim, kako bi smanjili verovatnoću od nesreća, dok bi indirektni efekat bio smanjenje zagađenja, što je jedan od važnijih ciljeva evropskih zakonodavaca.

Povećanje cene novih automobila?

Novi sistemi će verovatno dovesti do nešto više cene novih automobila, što sigurno prosečnom kupcu nije u interesu, ali su istraživanja pokazala da nove mere ipak podržava veliki broj vozača.

Nova pravila ipak neće imati prevelikog uticaja na preveliki broj vozača iz regiona, zbog specifične “saobraćajne kulture” koja vlada na našim putevima, piše Al Džazira Balkans.

Jedna od “starih” opcija koja će od jula biti obavezna u svim novim modelima koji će se prodavati u Evropskoj uniji jeste sistem za obavezno upozorenje za prekoračenje brzine vožnje, odnosno Intelligent Speed Assistance (ISA), pametan sistem pomoći koji prati brzinu kretanja vozila i upozorava vozača ako je prekoračio ograničenje.

ISA koristiti GPS za lociranje vozila, kao i informacije iz navigacionih mapa vozila za detektiranje ograničenja brzine, dok ugrađene kamere “prepoznaju” saobraćajne znake za dodatne provere ograničenje brzine. Ako se prekorači dozvoljena maksimalna brzina kretanja vozila, ISA koristi nekoliko načina da “natera” vozača da uspori.

Pitanje autonomije

Neki od tih načina su zvučna i vizuelna upozorenja kako bi se vozaču skrenula pažnja da je prekoračio brzinu, a sistem takođe može vršiti automatsko lagano otpuštanje gasa, pri čemu papučica gasa daje lagani otpor prilikom pritiska ili vibrira, u odgovarajućim situacijama u vožnji.

Važno je napomenuti da ISA neće imati autonomiju da samostalno ograničava brzinu kretanja, odnosno sva kontrola je u potpunosti u rukama vozača.

Almir Grebović, glavni urednik magazina o automobilizmu ProAuto i istoimenog portala, navodi da ova opcija već neko vreme postoji u automobilima, sa pozitivnim učincima, ali se ne može očekivati da je ona magično rešenje koje će sprečavati saobraćajne nesreće, jer to uveliko zavisi od samih vozača.

– To što postoji upozorenje ne znači da će ono zaista i sprečiti vozače da voze preko dozvoljene brzine – ističe on.

Ipak, stručnjak za automobilizam novi sistem smatra dobrom praksom, koja je već imala dobre efekte, pa je očekivanja da će dovesti do poboljšanja bezbednosti na putevima.

Mnoge brine da bi ovakav sistem jednog dana mogao imati autonomiju da samostalno ograničava brzinu vozila, ali Grebović smatra da se tako nešto neće desiti u dogledno vreme.

– Teško je očekivati da će ISA imati autonomiju da bez kontrole vozača ograničava brzinu, jer se radi i o pitanju etike. Nekada je, primera radi, potrebno da vozač ubrza kako bi izbegao nesreću.

Pored toga, dodaje, postignut je konsenzus da do daljeg ISA neće moći kontrolirati brzinu vožnje.

Jedan od efekata ovakvog sistema, o kojem mnogi ne razmišljaju, jeste da bi on trebalo da pomogne u ograničenju emisije štetnih CO2 gasova, što je nešto čemu je Evropska unija u velikoj meri posvećena.

A šta će “balkanski vozači”?

Međutim, koliko god sistemi poput ISA mogu povećati bezbednost za putevima, za mnoge je to samo “patnja” koja će im smetati u svakodnevnoj vožnji, a dovešće do rasta cena vozila.

Takvog mišljenja je Damir, vozač dostavnog vozila, koji je pristao da govori za Al Džaziru uz uslov anonimnosti, kako izrečeni stavovi ne bi uticali na njegov posao.

– Sve je divno i krasno, ta upozorenja za prekoračenja vožnje, ali često su ta ograničenja besmislena. Imate ograničenje na 30 ili 40 kilometara na sat tamo gde se sigurno može voziti brže, morate usporavati tamo gde su škole, čak i periodu kada one ne rade, poput kasnih sati ili vikendom… Kada bih se slepo pridržavao svih pravila, pola posla ne bih uspeo da završim, ili kad privatno vozim, ne bih stigao na vreme.

Damir navodi da je za deo vozača ovo dobra stvar, pre svega za početnike ili mlađe, ali isto tako za “iskusnije vozače može biti samo smetnja”. Da može da bira, uvek bi izabrao vozilo bez ovakvih sistema.

Zbog ovakvih i sličnih stavova, Almir Grebović je mišljenja da sistemi poput ISA ili drugih, koji bi trebalo da povećaju bezbednost u vožnji, a koji postaju obavezni od jula, neće u našem regionu imati učinak kakav će imati u Evropi.

– Ovde vlada drugačija saobraćajna kultura, imate vozače koji imaju saobraćajnih kazni u vrednosti od 10-15 hiljada evra, a koji i dalje voze. To je najbolji pokazatelj da na veliki broj vozača ovakve stvari ne bi imale velikog uticaja – navodi Grebović.

Bezbednost na putevima

Osim ISA-, od jula će biti obavezni i drugi dodatni sistemi za novoregistrovana vozila.

Među njima je takozvana crna kutija, odnosno snimač podataka o nesrećama ili snimač podataka o događajima (EDR), koji će kontinuirano beležiti informacije o brzini, kočenju, aktiviranju vazdušnih jastuka i slično.

Ovi podaci se redovno i brišu, ali će se u slučaju nesreća sačuvati podaci zabeleženi uoči i posle incidenta kako bi se bolje rekonstruisao tok nesreće. Podaci o nesrećama će se skladištiti lokalno, u samom vozilu, i biće deo zatvorenog, automatizovanog sistema, kako se na njih ne bi moglo uticati. Vredi podsjetiti da crna kutija već postoji u novijim, skupljim vozilima, i ovo je “staro” sredstvo koje postaje obaveza.

Nova vozila u Evropskoj uniji će od jula morati da imaju i sistem koji pruža pomoć pri kočenju, odnosno automatski operativni sistem koji može samostalno prepoznati opasne situacije, a zatim automatski zakočiti, kako bi se izbegle ili bar ublažile nesreće.

Vezano za ovaj sistem, biće obavezno i svetlo za automatsko kočenje u nuždi, koje će signalizirati vozačima iza da je započelo snažno kočenje.

Kako bi se povećala bezbednost na putevima, nova vozila od jula će takođe imati obavezni sistem upozorenja na umor vozača, koji prati budnost osobe koja upravlja vozilom i izdaje vizuelna ili zvučna upozorenja.

Grebović navodi da ovakvi sistemi takođe postoje i da su generalno dobra stvar, ali da ipak neće imati autonomiju da samostalno zaustavljaju vozilo.

Pametni algoritmi

Kako kaže, oni koriste algoritme koji prate više parametara, poput kretanje kapaka očiju, način na koji se pomeraju ruke na volanu ili pritiska papučica gasa i kočnice i drugo, što dovodi do zaključka da je vozač preumoran da bi nastavio da vozi. Iako su ovakvi algoritmi i senzori dobri i imali su pozitivnog efekta na bezbednost, oni ipak nisu savršeni, odnosno nisu 100 posto precizni, što isključuje mogućnost da autonomno donose odluke o nastavku vožnje.

Jedna od “starijih” opcija koja će postati obavezna jeste upozorenje na napuštanje saobraćajne trake, odnosno lane assist, odnosno sistem koji detektuje ako automobil prelazi u drugu saobraćajnu traku i pomaže vozaču da ostane u svojoj traci.

Tu je i asistencija za vožnju unazad, koja zahvaljujući senzorima i kamerama pomaže vozačima da ne dođe do nezgode pri vožnji unazad, što je takođe jedna od tehnologija koja se već duže vreme koristi.

Jedan od sistema koji je u pripremi i koji bi u budućnosti trebalo da bude obavezan jeste takozvani alcolock, koji koristi senzor za detekciju alkohola kod vozača, a koji sprečava da se vozilo kreće ako se pređe dozvoljeni nivo. Vozač će morati da dune u poseban senzor, koji zatim analizira uzorak daha i ako je pređena dozvoljena granica, automobil jednostavno neće moći da se pokrene. Takav sistem već postoji na tržištu i efikasno smanjuje rizike od nesreća.

Svetski stručnjaci navode da će ove nove tehnologije možda povećati cenu vozila, ali smatraju da će biti ključni za bezbednost na evropskim putevima.

Prema Evropskom savetu za bezbednost saobraćaja (ETSC), mnogi vozači vide ISA kao pozitivan korak, iako će prilagođavanje potrajati neko vreme. Dodatno, ETSC kaže da ova tehnologija može smanjiti smrtnost za 20 posto.

Prema istraživanju Univerziteta u Lidsu, ova tehnologija može smanjiti nivo od povreda do 12 posto, i drastično smanjiti rizik od sudara, objavili su britanski mediji.

To je i cilj Evropske komisije, koja navodi da proizvođači automobila sada imaju priliku da maksimalno iskoriste potencijal ISA tehnologije kako bi puteve učinili bezbednijima.