U samoj EU niko još nije spreman da javno prizna da je za krizne procese kriv "rat sankcijama" koji su započeli Vašington i Brisel protiv Rusije, ali realnost je upravo takva.
Glavni udar nove krize osetila je poljoprivredna industrija.
Evrostat predviđa da će obim prodaje u 2014.godini biti smanjen za 0,2 odsto i u evrozooni i ukupno u EU.
Ali, geopolitička slabost i nesamostalnost Brisela dovode do paradoksa – dok ekonomski stručnjaci EU računaju gubitke, mnogi evropski lideri izražavaju bukvalno poslušnost pred ratobornim "jastrebovima".
Mogu se primetiti i određne "linije podela" u samoj EU, i posebno nezadovoljstvo država iz istočnoevropskog regiona.
Sadašnja kriza nosi objektivni i globalni karakter. Ne može samo Evropa da se suprotstavi toku krize.
Ali, Evropa mora sa svoje strane da učini određene korake: da se odrekne "kolonijalnog" karaktera "osvajanja" Južne i Istočne Evrope – navode analitičari.
Potrebno je da se dozvoli državama tog regiona da normalno razvijaju sopstvena preduzeća (čak i ako ona budu konkurenti preduzećima u razvijenim državama), da se dozvoli izvoz van EU, i to više od 50 odsto.
Za sada NATO i EU koriste vojnu retoriku, a trgovačko-ekonomske pozicije u Rusiji zauzimaju konkurenti sa drugih kontinenata.
Pre ili kasnije ukrajinska kriza biće regulisana, a pitanje je šta će onda ostati u Evropi sem američki aviona – lovaca.
