U tom smislu EU zahteva da sve zemlje regiona počnu s pripremama za usvajanje sporazuma o izručenju osoba osuđenih za ratne zločine, čime bi se iskorenila raširena praksa zloupotrebe propisa o neizručavanju vlastitog državljanina.
Kao primer te prakse navodi se slučaj Branimira Glavaša iako se njegovo ime ne spominje. Slučaj Glavaš jasno ilustruje, ukazuje se u tim izveštajima, kako je moguće izbeći odgovornost za ratne zločine bekstvom u drugu državu, koja mu daje državljanštvo i zaštitu.
Čak se spominje i odgovornost hrvatskog parlamenta za Glavaševo bekstvo u Bosnu i Hercegovinu, jer je ukinuo imunitet "osobi osuđenoj za ratne zločine tek pošto je izrečena prvostepena presuda".
|
Branimir Glavaš, osuđen je maja 2009. u Zagrebu na 10 godina zatvora zbog ratnih zločina nad srpskim civilima 90- ih u Osijeku. Glavaš je za slučaj ‘selotejp’ dobio 8 godina, dok je za slučaj ‘garaža’ osuđen na 5 godina, odnosno trebalo je da služi jedinstvenu kaznu od 10 godina zatvora. |
Time je Glavašu omogućeno da ode iz države, iako je osuđen i progalšen krivim, ističe se u još neobjavljenom izveštaju o napretku Hrvatske kao zemlje kandidata za članstvo u Uniji.
S druge strane komisija EU pozdravlja jačanje saradnje među državama Balkana u razmeni dokaza i prebacivanja nekih postupaka za ratne zločine između Hrvatske, BiH i Srbije.
Posebno se ukazuje na bolju saradnju Hrvatske i Srbije u suzbijanju i gonjenju osumnjičenih za orgnizovani kriminal.
