To su jasno stavili do znanja šefovi diplomatija EU na zasedanju prošlog petka, iako se, gledano sa čisto pravnog međunarodnog stanovišta, od kandidata za članstvo ne može tražiti da zaustave svoje kompanije, izvoznike hrane, koje bi želele da udovolje većoj potražnji ruskih partnera, rekli su agenciji Beta izvori u Evropskoj komisiji u Briselu.
Zvaničnici u Komisiji su hteli da naglase da je to "više pitanje morala i solidarnosti" s EU, uz opasku da su ministri EU poručili da je cilj evropskih sankcija Rusiji da se "hitno izdejstvuje političko, održivo rešenje" za ukrajinsku krizu. I, kako su obrazložili, "da bi se obezbedilo jedinstvo međunarodne zajednice i održalo međunarodno pravo, Evropska unija očekuje da se treće zemlje i kandidati za članstvo uzdrže korišćenja novih trgovinskih prilika koje se otvaraju uvođenjem ovih mera".
U analizama medija i zvaničnika EU je zaključeno da će pomalo neočekivane ruske
uzvratne sankcije izazvati štetu od više stotina miliona evra proizvođačima u Uniji, pa je pravljena i računica na kojim tržištima bi Rusija mogla naći zamenu za tu hranu iz EU.
Tako je u španskom listu Pais osvanuo naslov koji sugeriše da će španska čuvena "serano" pršuta biti zamenjena "srpskom pečenicom" i drugim "po kvalitetu poznatim srpskim suhomesnatim proizvodima", kako je u članku objasnio jedan uvoznik ruske hrane.
Međunarodni diplomatski zvaničnici u Briselu su Beti preneli da su u "EU pomalo zatečeni i ljuti na sve kandidate za članstvo, jer smatraju da je uzdržavanje od preuzimanja tržišta evropskim izvoznicima u Rusiju takođe stvar solidarnosi i zajedničkih
vrednosti". Oni zato primećuju da će "sledeći put kad EU bude trebalo da iskaže solidarnost sa zemljama kandidatima, imati na umu i kakvu solidarnost su one pokazale prema EU, kad je njoj bilo potrebno".
