Rumunija i Bugarska bi trebalo da postanu punopravne članice šengenskog prostora od početka sledeće godine, saopštila je komesarka Evropske komisije Ilva Johanson.
Ove dve države, inače članice EU i NATO, delimično su postale deo tog prostora u martu kada su ukinute kontrole na aerodromima i morskim lukama.
Kontrole na kopnu su ostale zbog protivljenja, pre svega Austrije, koja je dugo blokirala ulazak Bugarske i Rumunije u Šengen zonu zbog zabrinutosti oko ilegalne migracije.
Johanson je u Evropskom parlamentu u Strazburu potvrdila nedavnu najavu mađarskog predsedništva da će od 1. januara 2025. godine verovatno biti ukinute kontrole zemljišta u Rumuniji i Bugarskoj.
– Uverena sam da će Rumunija i Bugarska od početka sledeće godine imati sve prednosti šengenskog prostora – rekla je komesarka.
Naglasila je da je ovo veliko dostignuće jer pitanje proširenja šengenskog prostora nije bilo na dnevnom redu pet godina, a Hrvatska, Bugarska i Rumunija su bile “zaglavljene u čekaonici” iako su bile spremne da se priključe.
Podsetimo, Hrvatska je postala punopravna članica Šengena 1. januara 2023. godine.
Johanson očekuje da ministri odobre pun ulazak Rumunije i Bugarske u šengenski prostor na Savetu EU za pravosuđe i unutrašnje poslove u decembru u Budimpešti.
Ona je naglasila da su to Bukurešt i Sofija zaslužili zbog konkretnih mera koje su uvedene na spoljnim granicama EU, a koje su smanjile broj ilegalnih migranata za 80 odsto.
Rumunija i Bugarska se nalaze na važnim rutama za ilegalnu trgovinu oružjem, drogom i ljudima, ali je Evropska komisija ranije saopštila da je nakon detaljne istrage utvrdila da ispunjavaju sve uslove za članstvo u zoni slobodnog putovanja.
Hrvatska poslanica Sunčana Glavak rekla je u debati da je puno pristupanje Rumunije i Bugarske „pitanje pravičnosti“ i „od strateškog značaja za EU“. Ona je naglasila da je njihov put bio „dug i pun izazova, uključujući i političke“ i da su tehničke uslove ispunili još 2011. godine.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen napisala je na mreži “X” da te dve susedne zemlje pripadaju u potpunosti Šengenskom prostoru.
“Pozdravljam pozitivan rezultat neformalnih razgovora u Budimpešti danas… Neka u 2025. godini Šengen postane jači”, napisala je Fon der Lajen.
Šengenska zona uspostavljena je 1985. godine. Pre delimičnog uključenja Bugarske i Rumunije obuhvatala je 23 od 27 zemalja EU, kao i Švajcarsku, Norvešku, Island i Lihtenštajn. Oko 3,5 miliona ljudi prelazi internu granicu svaki dan.
Šengensko područje ima gotovo 420 miliona ljudi, a svake godine ukupno 1,3 milijarde ljudi pređe preko šengenskih granica.
