Poziv na nastavak normalizacije odnosa Beograda i Prištine koji treba da dovede do “uspešnog kraja” stigao je od Evropske unije kao glavnog posrednika pregovora o Kosovu na osmu godišnjicu od potpisivanja Briselskog sporazuma. Ni danas Srbi na Kosovu i Metohiji nemaju zajednicu srpskih opština, ključnu tačku sporazuma, a koju čini 10 opština južno i severno od Ibra i treba da im garantuje ovlašćenja u obrazovanju, zdravstvu, ekonomiji, urbanom i ruralnom planiranju.
Priština je, kaže bivši direktor Kancelarije za KiM, a sadašnji ambasador u Vašingtonu Marko Đurić, svojim stavom obesmislila dijalog i izgubila kredibilitet i u očima onih od kojih je dobijala blanko podršku.
Diplomata Zoran Milivojević ukazuje da Priština nije ispunila odrednice sporazuma, a međunarodna zajednica, pre svega EU kao posrednik, zbog toga doživela neuspeh. Podseća da je u ime EU Briselski sporazum potpisala Ketrin Ešton i da zato međunarodna zajednica ima obavezu da prati njegovo poštovanje.
– Zapad ne vrši pritisak na Prištinu da ispuni obaveze, što pokazuje prećutnu saglasnost u opstruisanju sporazuma, koji je, kada je potpisan, bio najbolja moguća opcija za normalizaciju odnosa – ocenio je on.
Podseća da je Srbija od početka bila na liniji dijaloga i poštovanja obaveza i da treba da zahteva razjašnjenje da li Briselski sporazum i dalje važi i da traži sprovođenje, prvenstveno kroz formiranje ZSO.
– Ako važi, neophodno je sprovesti njegove odrednice i formiranje ZSO kao važan deo srpske platforme u normalizaciji odnosa i garancije za opstanak i status srpskog naroda na Kosovu. Ostaje da se vidi postoji li volja posrednika u dijalogu, pre svega EU, da ispoštuje obaveze i istera na čistinu stvari iz sporazuma – tumači Milivojević za “Vesti”.
Sporazumom su preuzete međunarodne obaveze, a dogovoreno mora biti i primenjeno, poručio je portparol EU Petar Stano, naglasivši da Brisel od Prištine očekuje poštovanje preuzetih obaveza i primenu dogovorenog.
– Kosovo je ušlo u sporazum o formiranju ZSO, koji nikad nije povučen – kaže Stano, podsećajući da je Briselski sporazum dvotrećinskom većinom ratifikovao kosovski parlament 2013.
EU, ističe on, očekuje da se Beograd i Priština ozbiljno angažuju, primene dogovore i nastave rad ka sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa.
Sporazum kao istorijski korak i proces vidi Bodo Veber, član Saveta za demokratizaciju politike. Međutim, on ukazuje da je od sporazuma “malo ostalo”, pošto je posle početnog napretka od 2012. do 2014. godine proces zapadao u krizu, pa se pretvorio u “sopstvenu suprotnost”.
– Briselski sporazum iz 2013. bio je zamišljen kao prvi, ali nije usledio drugi ili treći. Pokušalo se njegovo spasavanje prelaskom na vrstu brzog rešenja radi postizanja sveobuhvatnog sporazuma, a izgubio se prvobitni pregovarački okvir – kaže Veber.
Stavka o ZSO nije ispunjena, mada je ključna u dokumentu iz aprila 2013. godine. Od 15 tačaka sporazuma šest se odnosi na ZSO. Preostale tačke, u vezi sa policijom, pravosuđe, energetiku i lokalne izbore su sprovedene. Sporazum, čiji su detalji usaglašeni 2015. godine, potpisali su, uz tadašnju šeficu diplomatije EU Ketrin Ešton, Ivica Dačić i Hašim Tači. ZSO je trebalo da ima i predsednika, potpredsednika, skupštinu, Statut, grb i zastavu i da obuhvati Leposavić, Zvečan, Severnu Mitrovicu, Zubin Potok, Parteš, Ranilug, Novo Brdo, Gračanicu, Štrpce i Klokot. Dijalog je blokiran kada je Priština krajem 2018. uvela takse na srpsku robu , pa su se u rešavanje problema uključile SAD i potpisan je Vašingtonski sporazum. Dok Srbija ističe da je za dijalog, iz Prištine uzvraćaju da oni prvo žele da obezbede vakcine za sve građane, pa da se vrate za pregovarački sto.
Resetovati dijalog!
Bodo Veber smatra da je, s obzirom na urušavanje ugleda EU i SAD kroz ranije periode u dijalogu, potrebna zajednička izjava Džozefa Bajdena i Angele Merkel sa jasnom porukom o principima i pregovaračkom okviru, što bi bio uvod u resetovanje dijaloga.
– To se još nije desilo i nisam siguran da imamo preduslove za pravi nastavak procesa – kaže Veber.
Ne podleći pritiscima!
– Srbija neće podleći nikakvim pritiscima i ucenama i nema govora da promeni svoj stav i poziciju oko KiM. Međunarodne i globalne okolnosti su se od potpisivanja Briselskog sporazuma promenile, a Srbija je svoju poziciju ojačala. Ništa se ne može rešiti i ne može doći do uspostavljanja trajnog mira i stabilnosti bez rešavanja srpskog nacionalnog interesa i uzimanja u obzir srpskih državnih i nacionalnih interesa – kaže Zoran Milivojević i ističe da nema odustajanja i podleganja pristiscima.
