Najnovija situacija na Kosovu i Metohiji biće tema svih vanrednih sastanaka predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji je otkazao sve posete inostranstvu zbog tenzija na KiM, posle najnovijih tenzija na severu Kosova i suspenzije regionalnog komandira Kosovske policije za Sever Nenada Đurića koju je sprovela Priština. Vučić je noć između četvrtka i petka do prvih jutarnjih sati, proveo u razgovorima uživo i telefonom sa Srbima sa KiM.
Predsednik će prisustvovati sednici Vlade Srbije na kojoj će premijerku Anu Brnabić i ministre obavestiti o situaciji na KiM, a imaće i odvojene konsultacije sa ambasadorkom Kine Čen Bo i ruskim ambasadorom u Srbiji Aleksandrom Bocan-Harčenkom. Potom je zakazan je i njegov hitan prijem kod patrijarha Srpske pravoslavne crkve Porfirija u Patrijaršiji, gde će razgovarati i sa Sinodom SPC.
Tzv. Kosovo je bilo pominjano i na samitu Berlinskog procesa posle kojeg je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila da bi francusko-nemački predlog za rešenje kosovskog pitanja mogao da postane zvanični dokument EU. Taj nacrt podrazumeva da Srbija ne sprečava ulazak tzv. Kosova u Ujedinjene nacije, a da zauzvrat dobije određene povlastice i brži ulazak u EU.
Najvažnija poruka predsednice EK je prema rečima nekadašnjeg diplomate Zorana Milivojevića da će nemačko-francuski predlog postati platforma EU u pregovorima o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, što bi, smatra on, značilo da će biti ne samo platforma i deo pregovora, već i obaveza i da se od toga neće odustati. Odnosno, da se na stranu stavlja Briselski sporazum iz 2013. i obaveze EU i da pokušavaju da to preskoče.
To je, kaže, opasno jer se ulazi u period novih pritisaka i uslovljavanja.
– Sporazum nastupa sa pozicije da se do nekog konkretnog rešenja dođe u što kraćem roku, imajući u vidu i Ukrajinu i dešavanja u Evropi – rekao je Milivojević i ukazao da je za Srbiju nepovoljno i da se insistira na nekoj vrsti priznavanja Kosova na kraju pregovora.
Beograd, smatra on, neće odustati od principijalnih stavova da se ispoštuje ranije dogovoreno, jer je kako ističe, teško da se bez toga može nastaviti dijalog.
– Ovaj dokument ruši Briselski sporazum na način kako je postavljen i sa najnovijom porukom da će biti noseći u budućim pregovorima – kaže on.
Fon der Lajenova je pozvala na postizanje dogovora o kosovskom pitanju, i rekla da se radi o problemu koji je moguće rešiti, a koji stoji na putu bržem priključenju regiona u EU.
Premijerka Srbije Ana Brnabić je, tim povodom, najavila da će Srbija na nemačko-francuski model odgovoriti non-pejperom. Napomenula i da francusko-nemački predlog nije otvoren kao tema prilikom njenog susreta sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom.
Šta podrazumeva predlog Šolca i Makrona objasnio je poslanik DSK Enver Hodžaj koji je kaže, taj dokument video od prvog do poslednjeg pasusa i da Priština treba da ga prihvati.
– U pregovorima su Kosovo i Srbija ravnopravne i suverene države, što sugeriše da međusobno priznanje može da bude konačni cilj dokumenta – rekao je i dodao da smatra o bi o tom dokumentu trebalo da se pregovara.
Crvene linije
Zoran Milivojević (na slici) ističe da odgovor non-pejperom na ovaj predlog, kako je najavila Brnabić, znači da Beograd neće dati obavezujući odgovor, ali da će poručiti da ostaje privržen dijalogu.
– Srbija će dati jasne poruke šta su njene crvene linije i da teško može da prihvati uslovljavanje da je u osnovi tog predloga izjašnjavanje o priznavanju nezavisnosti Kosova – kaže on.
Izvinjenje Sisiju
Predsednik Srbije se zbog otkazivanja prisustva na velikom skupu COP 27, koji se održava u Šarm el Šeiku od 7. novembra, izvinio predsedniku Egipta Abdelu Fatahu el Sisiju. Na tom skupu će učestvovati svi svetski lideri, a među njima predsednici SAD Džozef Bajden i Francuske Emanuel Makron, kao i predsednica EK Ursula Fon der Lajen.
Kurti bi reciprocitet
Tzv. premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti je na opasku novinara da je ZSO predviđena Briselskim sporazumom, rekao je da takav dokument “možda postoji u Beogradu, ali ne i u Prištini”.
– Ne možeš da tražiš nešto od drugoga ako nisi u stanju da taj zahtev uspostaviš kao princip odnosa, da i u Srbiji postoje takve zajednice. Da li je Srbija spremna da ima zajednice opština sa većinskim mađarskim, rumunskim, bošnjačkim ili albanskim stanovništvom – kazao je i dodao da se on “zalaže za dobre odnose Beograda i Prištine, ali zasnovane na reciprocitetu”.
