Evropska unija produžila je ekonomske sankcije protiv Rusije, saopštio je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel.
– Lideri zemalja EU jednoglasno su se složili da produže ekonomske sankcije protiv Rusije… Pozivamo Rusiju da ispuni svoj deo dogovora i realizuje Minske sporazume – objavio je Mišel na Tviteru. Takođe je istakao da u slučaju agresije protiv Ukrajine Rusiju čekaju „ogromne posledice, te da će morati da plati za to visoku cenu“.
Ni on, a ni šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen nisu dali konkretan odgovor na pitanje šta Evropska unija namerava konkretno da uradi.
Ekonomske sankcije Evropske unije, koje su na snazi više od sedam godina, usmerene su protiv finansijskog, ekonomskog i odbrambenog sektora Rusije. Sankcije su prvobitno uvedene krajem jula 2014. godine na godinu dana. Novo produženje sankcija očekuje se krajem januara 2022. godine.
Rusija je više puta isticala da nije strana konflikta u Ukrajini.
Ranije je saopšteno da su poslanici Evropskog parlamenta na plenarnoj sednici većinom glasova usvojili rezoluciju o situaciji na granicama Ukrajine, kojom apeluju na Evropsku uniju da se pripremi za uvođenje oštrih sankcija protiv Rusije u slučaju eskalacije.
Kijev i zapadne države u poslednje vreme izražavaju zabrinutost zbog navodnog intenziviranja „agresivnih dejstava“ Rusije u blizini granica Ukrajine. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da Rusija premešta trupe unutar svoje teritorije i po sopstvenom nahođenju. Prema njegovim rečima, to nikome ne preti i ne treba nikoga da brine. Moskva je više puta izražavala zabrinutost zbog povećavanja snaga NATO-a u Evropi. Kremlj je isticao da Rusija ni za koga ne predstavlja pretnju, ali da neće zanemarivati dejstva koja su potencijalno opasna po njene interese. U Rusiji su ove optužbe u više navrata demantovane, ističući da se uglavnom koriste kao izgovor za dovođenje više snaga i tehnike NATO-a na granice zemlje.
