EU odobrila Srbiji 223,7 miliona evra za sedam projekata

EPA/Julien Warnand

Ministarka za evropske integracije Jadranka Josimović saopštila je da je Evropska unija odobrila Srbiji bespovratna sredstva od 223,615 miliona evra za investiranje u sedam projekata, od kojih su tri u sektoru transporta, dva u oblasti energetike i po jedan projekat u sektorima digitalne i socijalne infrastrukture.

Ova sredstva, kako je rečeno, odobrena su u okviru šestog poziva za podnošenja predloga projekata iz Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF) Evropske unije, a ukupna procenjena investiciona vrednost odobrenih infrastrukturnih projekata jeste 885,413 miliona evra.

– Svi ovi projekti koncipirani su tako da doprinesu rastu investicija u Srbiji i da prodube ukupnu trgovinsku i ekonomsku saradnju Srbije sa regionom Zapadnog Balkana i sa Evropskom unijom – izjavila je Joksimović.

Ona je naglasila da sveobuhvatnost odobrenih mera i projekata jasno ukazuje da je njihov najvažniji cilj upravo ravnomerni regionalni razvoj naše zemlje, otvaranje novih radnih mesta širom Srbije, poboljšanje zdravstvene zaštite, kao i ostvarivanje ciljeva Zelene agende za Zapadni Balkan, na koje se naša zemlja obavezala zajedno sa EU.

– Pristupanje Srbije Evropskoj uniji ne podrazumeva samo ispunjavanje merila iz pregovaračkih klastera i usaglašavanje sa zakonodavstvom Unije već pre svega ima cilj da unapredi uslove života svih naših građana, što je prioritet Srbije – navela je Joksimović.

Za koje projekte su odobrena sredstva

Projekti iz sektora transporta, za čiju realizaciju su odobrena na sredstva u ukupnoj vrednosti od 135,740,290 evra, obuhvataju železnički i vodni transport i usmereni su na modernizaciju železničke pruge Niš – Dimitrovgrad – granica sa Bugarskom, zatim na rekonstrukciju i modernizaciju postojećeg koloseka i izgradnje drugog koloseka na deonici Stalać – Đunis koji je deo pruge Beograd – Niš, kao i na obezbeđivanje bezbedne plovidbe na Dunavu kroz projekat vađenja potopljene nemačke ratne flote iz Drugog svetskog rata – sektor Prahovo.

U sektoru energetike, odobren iznos od 17,038,367 evra bespovratnih EU sredstava biće iskorišćen za realizaciju Transbalkanskog koridora kroz izgradnje dalekovodne interkonekcije između Srbije, Crne Gore i BiH, ali i za razvoj i modernizaciju distributivne mreže električne energije uvođenjem naprednog sistema za očitavanje brojila i kontrolu potrošnje električne energije (sistem tzv. “pametnog” merenja potrošnje električne energije).

U sektoru socijalne infrastrukture, konkretno u sektoru zdravstva, odobrena su bespovratna sredstva za izgradnju novog objekta Univerzitetske dečije klinike „Tiršova 2“ u iznosu od 36,428,571 evra. Time će se u velikoj meri modernizovati unutrašnja organizacije rada ove ustanove, od izuzetnog značaja za naše najmlađe, značajno će se poboljšati uslovi za kontrolu zaraznih bolesti, pružiti bolji smeštaj dece na lečenju i njihovih porodica, saopšteno je.

U sektoru digitalne infrastrukture odobren je projekat pod nazivom „Ruralni širokopojasni internet“, koji će bespovratnim novcem EU u iznosu od 34,408,163 evra, u dve faze, obezbediti uvođenje „brzog“ interneta u ruralnim područjima za blizu 700 domaćinstva i za više od 1500 javnih objekata uključujući škole.

Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF) kao deo Regionalnog instrumenta za pretpristupnu pomoć (višekorisnička IPA) predstavlja poseban vid podrške EU i međunarodnih finansijskih institucija za pripremu i realizaciju infrastrukturnih projekata kojim, u ime Srbije, koordinira ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović kao Nacionalni IPA koordinator.

WBIF jedan je od glavnih instrumenata za realizaciju prioritetnih infrastrukturnih projekata za sprovođenje Ekonomsko-investicionog plana za Zapadni Balkan (EIP). Pomenuti plan predviđa ulaganja EU u iznosu od 9 milijardi evra bespovratne pomoći u prioritetne oblasti i projekte koji doprinose daljem povezivanju u regionu, kao i boljoj povezanosti sa Evropskom unijom, kako bi se ubrzao slobodan protok ljudi, robe, usluga u kapitala.