Ovom odlukom Evropska unija odustaje od čvrstog stava da GMO mora da bude dozvoljena. Za to da bi svaka zemlja sama o tome trebalo da odlučuje glasalo je 480 poslanika, dok je protiv bilo njih 159. Uzdržano je bilo 58 poslanika Evropskog parlamenta.
Protivljenje uzgajanju genetski izmenjenih organizama u Evropi je daleko snažnije nego što je to slučaj u Sjedinjenim Državama i Aziji. Štaviše, sada će evropske i američke kompanije koje su vodeće u proizvodnji genetski modifikovanog semena, poput evropskog Singenta i američkog Monsanta, morati da prolaze kroz jako rigorozan postupak dobijanja dozvola da bi seme prodali farmerima čak i u zemljama Evropske unije koje to zakonom dopuštaju.
Evropski parlament je zaključio da se kod tako kompleksnog pitanja oko kojeg nema širokog konsenzusa u Evropi mora prepustiti državama da same odlučuju, jer na primer Španija prednjači u proizvodnji GMO i ne želi toga da se odrekne, ali je zato Poljska ogorčeni protivnik.
Zanimljivo je da se o ovom propisu u Evropskom parlamentu raspravljalo kao ni o jednom drugom. Punih pet godina.
Odluka stupa na snagu ovog proleća. Evropske zemlje, međutim, ne mogu da zabrane uvoz i promet GMO iz trećih zemalja jer je tako propisala Svetska trgovinska organizacija (STO), mada mogu da postave ograničenja i istaknu upozorenja potrošačima. U Srbiji je na snazi potpuna zabrana proizvodnje i prometa GMO, što će morati da se promeni zbog kandidature za članstvo u STO i EU.
Srbija već protiv
Deklaraciju protiv genetski modifikovanih organizama (GMO) do sada je usvojilo blizu 110 gradova i opština u Srbiji, izjavio je predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije Miladin Ševarlić.
– Pored opština izuzetno je značajno da su i agrobiznis kompanije u Srbiji, koje su društveno najodgovornije, počele da promišljaju u kontekstu slogana "Srbija bez GMO" – ukazao je Ševarlić.
