EU zbog istoka Evrope ne sme zaboraviti na Zapadni Balkan i mora mu pružiti kredibilnu evropsku perspektivu kroz snažnije uključenje, zaključak je današnjeg panela na Evropskom forumu Vahau u samostanu Getvajg.
Izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak rekao je da odluke koje je EU donela u vezi Ukrajine i Moldavije pokazuju da Unija, kada je jedinstvena, može biti geopolitički stub i međunarodni akter.
Ali, dodaje, na drugoj strani EU je pokazala da joj te iste vrline nedostaju na Zapadnom Balkanu i da bez jedinstva nema odlučnosti.
“Postoji jedan region gde niko ne sumnja da Evropa mora imati vodeću ulogu, a to je Zapadni Balkan, ali mi ne uspevamo u tome. Zbog toga su reakcije na Brisel na Zapadnom Balkanu negativne. Postoji mnogo frustracija. U BiH su se nadali statusu kandidata. Ko kaže da je ta zemlja manje spremna od Moldavije. Bilo je nadanja i na Kosovu, i naravno Severna Makedonija i Albanija su se nadale da će EU pokazati jedinstvo i da će otpočeti pristupne pregovore“, rekao je Lajčak.
Pozvao je EU da ne dozvoli primenu dvostrukih standarda.
“Jedinstvo prema istoku je dobro, a nadam se da ćemo taj duh pronaći i u vezi Zapadnog Balkana. Mormao promeniti ophođenje prema ovom regionu, jer trenutno pristupni proces ne funkcioniše. Postoji evropska perspektiva, ali od kada je data samo dve zemlje aktivno pregovaraju o članstvu”, ukazao je Lajčak.
Bivši šef slovačke diplomatije rekao je da je neophodno promeniti proces, jer ima previše preduslova pre nego što se uopšte počnu pregovori, kao da EU želi da kandidati ispune standarde pre početka pregovora, što je pogrešno.
“Moramo dozvoliti da zemlje Zapadnog Balkana postanu deo procesa. Moramo partnere iz regiona dovesti za sto kada je god moguće. To je neka vrsta postepenog pristupa”, objasnio je on.
Kazao je da države Zapadnog Balkana moraju imati utisak da je evropska budućnost realna, da nauče da funkcionišu u savezu 27 država, ali na drugoj strani i EU da se prilagodi budućoj situaciji.
Upitan šta bi želeo da se dogodi u naredne četiri godine, rekao je da bi želeo da se postigne sveobuhvatni sporazum između Beograda i Prištine, jer bi to ubrzalo proces evropske integracije.
“Srbija i Crna Gora mogle bi do tada završiti pristupne pregovoe, a Severna Makedonija i Albanija dostići njihov nivo”, objasnio je on.
Ministarka za evropska pitanja Austrije Karoline Edštadler upozorila je da postoji realna opasnost od eskalacije na Zapadnom Balkanu i da je neophodno da EU ima fokus na tom regionu.
“Moramo nastaviti da pomažemo zemljama kandidatima da se bolje razvijaju, pri čemu su vladavina prava, demokratija i ljudska prava, koji su stubovi EU, ključni. Treba da EU ostane aktivna na Zapadnom Balkanu“, podvukla je ona.
Edštadler je istakla da naravno nije jednostavno u BiH, da je toj zemlji potrebno još mnogo podrške u pronalaženju rešenja.
„Tamo ćemo uskoro imati izbore i moramo se već baviti situacijom posle. Prmeijer Albanije Edi rama je u pravu kada kaže da moramo da damo kredibilnu perspektivu sada. To je pitanje bezbednosti i verodostojnosti EU“, podvukla je ona.
Martin Klus državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Slovačke istakao je da njegova zemlja želi da svih šest država Zapadnog Balkana dobije evropsku perspektivu.
On je ocenio da će Crna Gora uskoro postati deo EU.
Što se BiH tiče, kaže da je postavljen cilj oktobar mesec kada bi ta zemlja mogla postati kandidat.
U vezi Severne Makedonije i Albanije poručio je da se ne sme dozvoliti da jedna zemlja, Bugarska, drži druge kao taoce, te se založio za razmatranje sistema donošenja odluka konsenzusom u EU.
Specijalni izaslanik Velike Britanije za Zapadni Balkan Stjujart Pič rekao je da politički rizici u BiH ne smeju postati i bezbednosni.
On je dodao da ne kaže da postoji bezbednosni problem na Zapadnom Balkanu, ali da bi trebalo biti veoma obazriv zbog ruskog uticaja.
“Nije tačno da su Rusija i Kina prijatelji tih država, to je EU”, podvukao je Pič.
