Kada se na proleće ruskim raketama Sojuz iz Svemirskog centra Kourou u Francuskoj Gvajani ispale prva dva satelita tipa Galileo, uslediće ih još 14, za koje je Evropska komisija u četvrtak uveče objavila dobitnike ugovora o njihovoj gradnji.
|
Evropska unija u njegov razvoj i gradnju je uložila 3,4 milijarde evra. Pokazalo se da to nije dovoljno, a EU se zbog taktiziranja prema američkim saveznicima, kao i zbog recesije, kolebala da projektu Galileo da dopunsko ubrzanje. |
Projekat Galileo, kojim se Evropa osamostaljuje od zavisnosti od GPS-a, trebalo je prema planovima i željama da proradi još u oktobru 2007. godine sa 32 satelita.
Nemačko-britanski konzorcijum OHB pobedio je panevropski svemirski div EADS Astrium za posao vredan 556 miliona evra.
Satelite će ispaljivati svakih 45 dana od jula 2012. do marta 2014. Te godine proradiće i javni deo tog evropskog civilnog navigacijskog sistema koji bi u Evropi trebalo da istisne korišćenje američkog vojnog sistema GPS-a.
Istovremeno je objavljeno da je ugovor o lansirnoj potpori i kontroli sastavnih delova od 85 miliona evra dobila italijanska kompanija "Thales Alenia Space" i "Arianespace" za lansiranja-397 miliona evra. Ukupno, 1,48 milijardi evra. To je dopunska injekcija na prvobitne procene EU i ESA-e koliko bi gradnja vlastitog sistema navigacije mogla da košta.
