Uz jučerašnju redovnu smenu zemalja koje su vodile ili će narednih pola godine predsedavati Evropskom unijom, u kojoj je Grčka ustupila mesto Italiji, došli su i izbori za nove evropske "vladare". Štampa u Nemačkoj je ovaj drugi poduhvat sažela u zgodan, rečit naslov: "EU govori nemački".
Najpre je Nemac Martin Šulc, socijaldemokrata, zadržao svoju fotelju predsednika Evropskog parlamenta. Mada je imao znatno veće ambicije, propao je u kadrovskim kombinacijama lidera vodećih zemalja EU. Nije stigao do mesta šefa Evropske komisije, pa ni do udobne pozicije jednog od evropskih komesara. Sve to ne čudi jer u času kada u Briselu "drmaju" konzervativne "narodnjačke" stranke, a ispred vrata bučno nadolaze partije krajnje desnice i one izrazito antievropski orijentisane, nemački socijaldemokrata jednostavno nije imao šanse za uspon u hijerarhiji.
Međutim, na tim drugim pozicijama takođe će sedeti ljudi kojima se u Berlinu veruje i za koje se Nemačka zdušno zalagala. Pre svih, to je Žan – Klod Junker, Luksemburžanin koji važi za političko "čedo" bivšeg nemačkog kancelara Helmuta Kola.
Prethodno ga je u evropsku politiku uveo tadašnji luksemburški premijer Žak Santer, a njegov mlađani saradnik se brzo snašao u Briselu. Za Kola kažu da je odradio drugi deo priče i Junkera proizveo u "evropskog političara velikog formata".
– Njemu zahvaljujem za moj uticaj u Evropi, pohvalio se jednom prilikom Luksemburžanin koga su za posebne zasluge Nemci dva puta odlikovali 1988. i 2013. godine.
Taj bivši premijer malene, ali bogate evropske zemlje, odavno se odomaćio u briselskoj birokratiji kao čovek za sve zadatke, pa i za vođenje brige o evropskoj zajedničkoj valuti.
– Nemačka mi je uvek bila bliska, još od rane mladosti", kazao je za sebe Junker u novembru 2013. godine.
E, za ovakvu izjavu Junker ima i opsežno objašnjenje iz porodičnog miljea.
Otac mu je bio vojnik Vermahta i odgajao je svog naslednika tako da bude naklonjen Nemačkoj.
Činjenica da je Junker poreklom nemačko-francuski izdanak, predstavljala je pravu odskočnu dasku za karijeru u ovakvoj Evropi, u čijem srcu je rođen. To mu je kao veliki plus upisala i nemačka kancelarka Angela Merkel objašnjavajući kako je baš on uspešno pomagao u ubeđivanju Pariza da prihvati neke od stavova Berlina.
"Jezicima, pogledom na svet, kulturom obe zemlje, on nije samo ulivao poverenje, već je umeo i da vešto žonglira", opisala je kancelarka svestranost Luksemburžanina.
U nadmetanju oko zauzimanja najvažnijih pozicija u briselskoj administraciji, Nemci danas imaju i druge adute pored nekoliko važnih komesara, poput Gintera Etingera koji vodi energetiku, danas zasigurno jedan od najznačajnijih resora.
Posebno je zanimljiv Nemac Martin Zelmajer, čovek iz senke, ali sa velikim uticajem i iskustvom koje izaziva poštovanje svih u evropskoj birokratskoj kuli. Taj čovek je vodio Junkerovu kampanju za sadašnju funkciju. Od 2001. godine je vodio predstavništvo uticajne nemačke Bertelsmanove fondacije u Briselu, potom bio predstavnik za štampu evropske komesarke Vivijen Reding, pa onda šef njenog kabineta kada je preuzela resor pravosuđa. Kažu da mu je dala punu slobodu u radu, a onda je krenula priča da su u centrali EU mnogi samo lutke koje oživljava Zelmajer svojim "govorom iz trbuha". Kao u lutkarskom pozorištu.
Sada ovog Nemca očekuje po svoj prilici izuzetno važna funkcija šefa Junkerovog kabineta. I Žoze Manuel Barozo je na tom mestu imao Nemca
Johanesa Lajtenbergera.
I da ne nabrajamo, jer se na još desetak ključnih položaja nalaze sinovi Germana. Toliko o "EU koja govori nemački".
