U analizama opravdanosti uvođenja evra kao zajedničke evropske valute, ekonomski portali navode da je prelazak na evro podelio zonu evra na dva "tabora" – onaj koji je profitirao i onaj koji je dodatno ekonomski osiromašio. Kada neka zemlja prelazi sa svoje valute na evro to automatski čini skupom proizvodnju unutar zemlje.
Kod siromašnijih zemalja "skaču" isplate radnicima, kao i plate i proizvodna vrednost produkcije. Istovremeno, smanjuje se rentabilnost proizvodnje i zemlja ekonomski postaje još slabija.
U bogatijim zemljama taj prelazak je drugačiji. Npr. Nemačkoj zajednička valuta omogućava da privuče radnike iz inostranstva, čini jeftinijom proizvodnju i samim tim jača ekonomiju. Nemačka je, zbog toga, u trenucima velike ekonomske krize jedina bila su stanju da izdvoji milijarde evra i da istovremeno otpiše deo dugova državama poput Portugalije, Grčke, Španije i Kipra.
Da li je evro za 12 godina postojanja uspeo da zamijeni nezaobilazni dolar? Stručnjaci napominju da je u početku evro pomerio svog konkurenta sa "vladajuće pozicije". Kada se pojavio evro, njegov kurs bio je jednak kursu dolara. Kasnije je čak dodatno skočio i dostigao razmere od jednog i po dolara. Ali, velika kriza pokazala je sve slabosti evra. Ipak, za razliku od sve većeg broja skeptika među Evropljanima, vlade članica EU i dalje veruju u evro.
Tako će od naredne godine spisak članova zone evra popuniti novi član — Litvanija.
Litvanska vlada je, poput još nekih, bez obzira što se tome protivi veliki broj Litvanaca, pripremila prelazak na evro, dok su prodavnice već spremile nove cjenovnike.
