Predsedavajući Odbora za međunarodne poslove estonskog parlamenta Marko Mihelson obećao je da će ta zemlja pomoći Ukrajini da „vrati“ Krim.
Mihelson je naglasio da Talin nikada neće priznati poluostrvo kao deo Rusije.
„Estonija… će raditi na tome da međunarodno pravo i ljudska prava utru put deokupaciji Krima“, napisao je estonski poslanik na Fejsbuku.
Političar je dodao da je za to potrebna dosledna međunarodna saradnja i „neumorno“ promovisanje interesa same Ukrajine.
Ranije je sličnu inicijativu pokrenula i ambasada Velike Britanije u Kijevu. Diplomate su predložile program „Otvorena budućnost“ koji bi trebalo da finansira „razvoj reintegracije“ poluostrva i teritorija koje ne kontroliše Kijev na istoku Ukrajine, kao i da zabeleži „kršenje ljudskih prava“.
Poslanik Državne dume Rusije Mihail Šeremet pozvao je Veliku Britaniju da smanji „kolonijalne ambicije“ i da se ne meša u unutrašnje stvari Rusije. Šef krimskog parlamentarnog odbora za narodnu diplomatiju i međunacionalne odnose Jurij Hempel uverava da će planovi Londona za „reintegraciju“ Krima u Ukrajinu biti osujećeni. On je naglasio da vlasti zapadnih zemalja namerno stvaraju „mitove“ o kršenju ljudskih prava u republici. Istovremeno, niko od njih se nije potrudio da lično poseti poluostrvo i razgovara sa njegovim stanovnicima.
Krim je ušao u sastav Rusije u martu 2014. godine, nakon referenduma održanog posle državnog prevrata u Kijevu. Za ujedinjenje sa Rusijom glasalo je 96,77 odsto birača Republike Krim i 95,6 odsto glasača Sevastopolja. Ukrajina i dalje smatra Krim svojom privremeno okupiranom teritorijom. Prema rečima predsednika Rusije Vladimira Putina, pitanje Krima je zatvoreno.
