Da li ste znali, da u zavisnosti od načina kako sedite na poslu možete sebi skratiti ili produžiti život? Sigurno ne razmišljate mnogo o vašem položaju tela dok sedite za računarom kod kuće ili na poslu. Ne biste smeli da ignorišete važnost pravilnog sedenja i položaja tela, naročito od kada je ovo jedna od aktivnosti u kojoj provodite sve više vremena, posebno ako je vaša profesija na bilo koji način povezana sa radom za računarom.
Ovo su važne pojedinosti kojih bi trebalo da se pridržavate kako biste izbegli negativne posledice dugotrajnog sedenja:
– Na svakih pola sata ustanite i prošetajte kako biste aktivirali krvotok. Ako ste u zgradi popnite se stepenicama jedan sprat iznad.
– Dok sedite ispravite leđa i pribijte uz naslon stolice. Loše držanje, poput pogrbljenosti za vreme sedenja pred računarom, u kombinaciji sa slabim trbušnim mišićima, može dovesti do velikih deformiteta kičme. Popravite držanje i upamtite da vam zdrav stil života može samo pomoći.
– Poželjno je da vam tastatura bude na visini malo iznad butina. Potrudite se da tastatura bude što manja kako bi ruke bile bliže jedna drugoj, u tom položaju se trudite da vam leđa budu opuštena.
– Odaljite ili približite monitor na razdaljinu ispružene ruke. Izbegnite blještanje, pa udaljite monitor od izvora svetlosti i uz pomoć zavesa, recimo, regulišite svetlost u prostoriji. Nemojte zaboraviti da prilagodite svetlost i kontrast na monitoru, tako da vam rad za računarom bude što prijatniji. Tokom dana opustite oči skretanjem pogleda sa monitora. Probajte sledeću vežbu: Držite prst nekoliko centimetara ispred lica, fokusirajte se na prst dok ga polako odmičete. Fokusirajte pogled na nešto u daljini, zatim ponovno pogledajte prst. Polako ga približite licu. Nakon toga, fokusirajte se na neki predmet udaljen oko 2,5 m i zadržite pogled na njemu nekoliko sekundi.
– Neophodno je da celim stopalima dodirujete pod.
– Najbitnije je da sedite na ergonomskoj stolici koja će se prilagoditi vašem telu i potrebama.
Na institutu u Springfildu naučnici su testirali delovanje raznih kancelarijskih stolica na stanje ljudskog tela. Ispitivanja su vršena na grupama ljudi koje profesija primorava da većinu dana sede. Naučnici su došli do rezultata koji je šokantan u svojoj jednostavnosti i potpisali da ergonomska stolica može produžiti život i do deset godina.
Naučnici tvrde da ljudi koji više vremena provode nepokretno, imaju veći rizik od smrti nego ljudi čije je telo kada rade aktivno (isključujući poznate činioce rizika kao što su pušenje, preterana gojaznost i visok krvni pritisak). Njihova preporuka je najjednostavnije rešenje – pronaći kvalitetnu stolicu koja ne ograničava kretanje tela kao ni posao.
Bolovi u kičmi, osećaj zamora i probava su obavezni propratni simptomi nepravilnog sedenja i neadekvatnih stolica na radnom mestu ili bilo gde, ako duže sedite. Što se ovakav način sedenja bude produžavao, posledice će biti veće i trajnije.
U razvijenim zemljama velike kompanije se trude da odaberu što bolje ergonomske stolice za svoje zaposlene. Njima je važna produktivnost njihovog kolektiva i ulaganje novca u skupe kancelarijske stolice za njih je mala cena u odnosu na kvalitet koji mogu dobiti sa zadovoljnim i zdravim osobljem.
Otuda i izraz ergonomska stolica, nastala od istoimene reči. Ergonomija je nauka o uslovima rada ljudi i radnog okruženja. Nauka koja se bavi projektovanjem opreme tako da ona maksimalno zadovolji ljudske potrebe uz najmanju verovatnoću da bude uzrok sudskih sporova u budućnosti. Kod nekih ljudi može da dođe do oboljenja zglobova ruke usled nepravilnog položaja ruku pri dugotrajnom kucanju na tastaturi. Ergonomija traži načine za sprečavanje ovakvih (i drugih mogućih) oboljenja koja potiču od loše projektovane opreme i radnog okruženja.
Najbolja ergonomska rešenja najčešće će dovesti do znatno poboljšane produktivnosti zaposlenih, potpuno suzbiti i preventnivno otkloniti sve fiziološke probleme koji bi nastali pasivnim položajem sedenja. Obratiti pažnju na izbor ergonomskih stolica jer loš izbor i kvalitet istih može dovesti do gore navedenih posledica po zdravlje, a samim tim umanjiti i produktivnost.
Neke od svetskih vodećih kompanija sprovele su eksperiment u kom su zaposleni umesto sedeći za računarom, radili stojeći. Ideja je bila da se poveća aktivnost, smanji rizik od bolesti i poboljša produktivnost. Međutim, rezultat dugotrajnog istraživanja pokazao je da ljudi koji se bave poslovima tokom kojih stoje imaju dvostruko veće šanse da obole od srčanih bolesti nego ljudi koji tokom radnog vremena sede. Srčane bolesti su samo dodatak drugim problemima sa kojima se susreću osobe koje dugo stoje, poput proširenih vena, grčeva i bola u leđima.
Tako da smo ponovo došli na početak. Najbolje i najisplativije rešenje za sve probleme dugotrajnog sedenja je egronomska stolica.
