Dve velike muslimanske zemlje, Turska i Malezija, skoro istovremeno su poslale signal SAD i drugim zapadnim državama da po pitanju Sinđijanga ne nameravaju da igraju protiv Kine.
Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan je tokom ovonedeljnog sastanka sa predsednikom Kine Si Đinpingom rekao da je neosporna činjenica da sve etničke grupe iz kineskog regiona Sinđijang žive srećno i u uslovima razvoja i prosperiteta Kine.
Podsetimo, pre samo četiri meseca Ministarstvo spoljnih poslova Turske nazvalo je položaj Ujgura u Sinđijangu “velikom sramotom za čovečanstvo”. Tada se ispostavilo da je to najglasnija kritika Kine iz muslimanskog sveta po pitanju situacije u ovoj provinciji.
Promena stava Ankare povodom Sinđijanga rezultat je mukotrpnih diplomatskih napora Pekinga, smatra direktor Centra za proučavanje Turske sa Pedagoškog univerziteta iz Šansija Li Bingdžong.
– Turska je zaista promenila stav, a razlog za to je što su Ministarstvo spoljnih poslova i ambasada Kine u Turskoj uradili veliki posao. Sa druge strane, unutrašnja politika i diplomatija Erdoganove Turske danas prolaze kroz težak period. Poseta turskog predsednika Kini je zato jedan od načina da se nađe rešenje za probleme unutrašnje i spoljne politike – smatra stručnjak.
Niz eksperata ocenjuje da je prethodna turska procena situacije u vezi sa ljudskim pravima u Sinđijangu mogla da bude formirana pod uticajem, pa čak i pritiskom SAD. Turski predsednik je na sastanku sa kineskim liderom tvrdio da “turska strana neće dozvoliti nikome da zabije klin u tursko-kineske odnose”.
Politički analitičar Stanislav Tarasov rekao je da su takve Erdoganove izjave samo početak velike geopolitičke igre Turske.
– Erdogan započinje aktivnu igru sa Kinom. On, naravno, vodi diplomatiju iza kulisa, pokušavajući da utiče na Peking kako bi se rešilo pitanje Ujgura. Međutim, Erdogan se priprema da uzme kredit od Kine, što je ranije odbijao. Očigledno da je trenutna ekonomska situacija u Turskoj složena, a osim toga, Amerikanci pribegavaju sankcijama i protiv njih. Stupivši u savez sa Kinom, Erdogan je istovremeno u prijateljstvu sa Rusijom. On se u pozadini Pekinga i Moskve pozicionira kao predstavnik velike sile. Započinjući igru sa Kinom, on pokušava da dobije podršku sledbenika islama u jugoistočnoj Aziji, što je takođe od velikog značaja – zaključio je Tarasov.
