Ugledni jerusalimski Centar “Menahem Begin” dirljivim događajem posvećenim poslednjem lovcu na naciste dr Efraimu Zurofu priveo je kraju ovogodišnji izraelski Dan sećanja na Holokaust i heroizam. Četiri decenije bespoštedne potrage za pravdom, rukovodeći nacionalnim Centrom “Simon Vizental”, zaokružuju istorijsku epohu.
Temeljno versko i svetovno obrazovanje dr Zurofa iznedrilo je pretpostavke za životnu misiju jedinstvenog aspekta, jedinstvene pojave u istoriji čovečanstva, ali i kapaciteta za aktivno delovanje na implikacije Holokausta.
Rođen je 1948. godine, zajedno s Državom Izrael, a tri godine po završetku Drugog svetskog rata i Holokausta. Akademsko obrazovanje stekao je na njujorškom Univerzitetu Ješiva, dok je doktorirao na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu, pošto je 1970. repatrirao u državu jevrejskog naroda. Teza je bila na temu Komiteta spasa američkih ortodoksnih rabina, osnovanog kobne 1939. godine.
Efraim Zurof je bio privilegovan da bude učenik svetski renomiranog stručnjaka iz oblasti, prof. Jehude Bauera, sam naglašavajući, uporedo sa naučnoistraživačkim, Bauerove pedagoške virtuoznosti.
Od nacističkih ratnih zločinaca koji su se krili širom Južne Amerike, kao i na Bliskom istoku, preko revizija postsovjetskog perioda, do prakse zakonodavnih tela anglosaksonskih zemalja u odnosu na izbeglice pod lažnim identitetom i narativima, bili su veliki izazov.
Efraim Zurof se izložio ne samo neprijatnostima, već i opasnostima, ne jednom i posebno u Latinskoj Americi. Sa spoljnopolitičkim potrebama, pa i sugestijama, sigurno nije pravio kompromise, ni onda kad je zbog njih bivao skrajnut. Međutim, posledice tog selektivnog ostavljanja istorije za nama i okretanja ka budućnosti stropoštale su poricanje u izvrtanje Holokausta, koji zamajcem nedostatka obrazovanja i nipodaštavanja humanističkih nauka dovode do pripisivanja zločina stranom faktoru, dok su domaći kolaboracionisti ne samo rehabilitovani već čak i slavljeni u svojim zemljama kao borci protiv okupatora. Samo ove sedmice, nižu se zaprepašćenja i oštra obraćanja povodom odluke letonskog tužilaštva po predmetu Herbertsa Cukursa, poznatog kao Dželat iz Rige, uključujući i ona od samog Jad vašema.
Puna posvećenost istorijskoj istini, potpuno prirodno dr Zurofu, nametnula je i nerazdvajanje žrtava prema njihovoj nacionalnoj ili verskoj pripadnosti. U prelomnim godinama njegovog angažmana, kad su nacistički ratni zločinci i njihovi saradnici bili još vitalni, srpski narod u matici još je u velikoj meri bio zaokupljen idejom jugoslovenstva, izbegavajući po unutrašnje međunacionalne odnose osetljiva pitanja iz perioda Drugog svetskog rata; period imputirane definicije – žrtve fašizma i njihovih domaćih slugu, izdajnika.
Na spomen-obeležjima, otrgnutim od duhovnih sadržaja, nije stajalo ko je, po kojem osnovu i od koga bio satiran. U živom sećanju su aktivnosti reaktiviranja postupka od strane američkih jevrejskih organizacija zarad ekstradicije Andrije Artukovića Jugoslaviji. Istorijsko dostignuće dr Zurofa bio je doprinos lociranju, procesnim radnjama, izručenju i konačno suđenju Dinku Šakiću, jednom od komandanata jasenovačkog logora.
Njime se Efraim Zurof zauvek urezao u kolektivno pamćenje Srba. Upravo je dr Zurof proaktivno i meritorno doprineo internacionalizaciji poimanja manuelne brutalnosti sistema logora Jasenovac, toliko nedovoljno poznate međunarodnoj javnosti van krugova koji se tom temom stručno bave.
Kako je prelazak s višedecenijskog namenskog izbegavanja, pa čak i nezainteresovanosti jednog dela srpskog nacionalnog korpusa za najteže stranice nacionalne istorije vezane za događaje širom Nezavisne države Hrvatske, preko noći postao ne samo polje masovnog interesovanja, a u pojedinim slučajevima i predmet bavljenja onih koji nisu kompetentni, ciljajući ličnu promociju, zapravo relativizujući svetost novomučenika, Efraim Zurof je imao ulogu korektora.
Pomagao je Srbima da se zaštite od sebe samih. Iz kristalno jasne situacije, u kojoj je srpski narod jedan od najtežih stradalnika Drugog svetskog rata, pristalo se na licitaciju i polemiku, jedva dočekanu od onih koji planski i sistematski rade na relativizaciji stratišta Jadovna, Prebilovaca, Starog Broda i tako dalje, tragičnom i nedovršenom listom gubilišnih lokaliteta Nezavisne države Hrvatske.
Uprkos svom profesionalnom pristupu, u kojem nema mesta patetici ili emocionalnom mešanju u multidisciplinarnu racionalnu surovost, Efraim Zurof bi o Ponariju, Baba Jaru ili Starom sajmištu govorio sa suzom u oku, drhtavim glasom. On je celim svojim bićem živeo za maksimalan efekat privođenja nacističkih zločinaca pravdi, a protekom vremena i istorijskih tokova, za borbu protiv distorzije Holokausta.
Stoga su ga nedovršeni projekti, poput Šandora Kepire, ostavili u dubokoj tuzi, a manipulativno-maliciozna obnovljena aktivnost oko kuće Džafera Deve u Kosovskoj Mitrovici, gde je u ranijim ciklusima svojom inicijativom bio efikasan, u dubokoj zabrinutosti. Odatle i žilavost dr Zurofa u kampanji “Poslednja šansa”.
Sećajući se Ženi Lebl, koja je kao retko ko doprinela istoriografiji Jevreja sa prostora bivše Jugoslavije i sama preživela Holokaust, a koja je kao granitna stena stajala protiv svih pokušaja revizije istorije, gde ništa ne može da nadoknadi, a kamoli da uteši, u beznadežnosti jedinstvenog zločina u istoriji čovečanstva – Holokausta, tako i Efraim Zurof deluje ne samo glavom već i srcem.
Prateći pitanje velikog Simona Vizentala – sa čime ćemo pred žrtve Holokausta, jednog dana kada im se pridružimo na onom svetu, činio je dr Zurof sve, apsolutno sve, i više od njegove moći, svestan istorijske odgovornosti i prema budućim generacijama.
Iz prigodne knjižice, štampane za događaj u Centru “Menahem Begin”, među ličnim porukama autora – A Tribute To, Efraim Zurof je tokom večeri izdvojio dve: predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i prof. Majkla Birnbauma, direktora Instituta “Sigi Ziring”, pri Američkom jevrejskom univerzitetu.
Dr Zurof je 2017. godine odlikovan zlatnom medaljom za izuzetne zasluge i nesebičnu posvećenost u odbrani istine o stradanju jevrejskog, srpskog i drugih naroda tokom Drugog svetskog rata.
Posle trideset i devet godina plodnog rada u Centru “Simon Vizental”, ostaju između ostalog dragocena arhivska građa, više od pet stotina tematskih članaka i godišnji izveštaji centra. Završava se era, ali uz nastavak plodnog rada Efraima Zurofa i amanet beskompromisne borbe protiv poricanja i izvrtanja Holokausta, kao i genocida koji su se hronološki paralelno odvijali.
Počasni konzul Republike Srbije u Izraelu
