– Pošto su to veoma skupi psi, moram da odgajam i druge rase da bih imao novca za kvalitetne engleske buldoge. Zbog toga težim da dobijem takmičarske pse, pa tek onda da otvorim odgajivačnicu. Već naredne godine planiram da izlažem u inostranstvu kako bih dobio internacionalne šampione. Tako bi moja odgajivačnica postala poznata po psima koje sam ja odgojio, a ne kupio – otkriva svoje odgajivačke snove Siniša za "Vesti".
Loše majkeSiniša kaže da su engleski buldozi loše majke. Herkulesa je Dona dojila samo tri dana. Očuvala ga je Hana, keruša francuskog buldoga, koja je u isto vreme imala štenad. |
Ovaj zaljubljenik u pse, kaže da je odmalena voleo sve životinje, pa je kao dečak skoro imao zoološki vrt. Prvog rasnog psa, bretonca, dobio je od oca kada je imao 10 godina. Imao je i pedesetak vrsti papagaja. Kada se zaposlio u policiji, imao je manje slobodnog vremena pa je odlučio da odgaja samo pse. Prvog staforda je uvezao iz Kanade 1995. godine i počeo ozbiljno da se bavi kinologijom. Pobeđivao je na izložbama u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.
– Kada se rodila ćerka Leontina, od načelnika sam dobio baseta. Leontina ga se plašila. Onda se rodila Emilija, a ja sam na poklon dobio vučjaka. I mlađa devojčica se plašila pasa. Rešen da im prenesem ljubav prema psima, kupio sam kerušu Donu, engleskog buldoga – priseća se Siniša.
Keruša Dona, koja potiče iz šampionskog legla, sa nepune dve godine od Kinološkog saveza Srbije dobila je titulu šampiona Srbije. I njen sin Herkules, star sedam meseci već učestvuje na izložbama. Sudije ga zasad opisno ocenjuju. Na izložbi u Novom Sadu internacionalni sudija iz Italije dodelio mu je najjače kritike. Herkules je proglašen za najlepše štene. Iako ima ponudu da ga ga proda u Rusiji, Siniša to ne želi.
– Da bi se dobio kvalitetni engleski buldog, treba mnogo novca i rada sa njima. Pošto se, uglavnom, veštački oplođuju, mora da se obezbedi dobar priplodni materijal. Mužjakovi roditelji, deda i baba moraju da imaju dobre titule. Problem je i carski rez. Iako ženka ima tridesetak kilograma, njoj mora da se da anestezija kao za pekinezera. Keruša koja košta od 3.000 do 4.000 evra može nikada da se ne probudi, a niko ne snosi odgovornost. Zato moram da pohvalim Veterinarsku stanicu u Jagodini – kaže Siniša.
Štenad francuskih buldoga koje je on odgojio sada su Švedskoj, Holandiji i drugim zemljama.
– Čim dođem s posla, prvo idem kod pasa, pa se tek onda družim s porodicom. Oni su beg od stvarnosti, svakodnevice i zadovoljstvo posle napornog radnog dana. Otklone mi svu negativnu energiju. Psi traže velika odricanja. Ko ih ne voli, ne može ni da ih čuva. Ali, ume da uzvrate ljubav. Bilo šta da radiš, oni te prate u stopu. Ako sedneš, odmah se penju u krilo – smeje se Siniša.
