Evropska energetska kriza, izazvana smanjenom isporukom prirodnog gasa Rusije tokom njenog rata protiv Ukrajine, primorala je stanovnike nekih evropskih država da se okrenu jeftinijim izvorima grejanja kao što je ogrevno drvo.
Pošto sve više ljudi pravi zalihe, cene su naglo porasle, prijavljivane su nestašice i krađe i strah od uticaja povećanog zagađenja vazduha i seče drveća na životnu sredinu.
Lideri Moldavije zabrinuti su da bi nadolazeća zima mogla da bude posebno teška za mnoge stanovnike zbog visoke cene struje i grejanja jer su se evropske cene prirodnog gasa trostruko povećale u odnosu na početak 2021. uprkos padu s rekordnih vrednosti zabeleženih u avgustu. Potražnja za ogrevnim drvetom nije ograničena samo na siromašnije zemlje poput Moldavije, već je porasla i u bogatijim regionima Evrope.
Državne šume Nemačke, Poljske i Češke imaju mnogo veću potražnju za ograničenim količinama ogrevnog drveta koje prodaju u okviru svog održivog upravljanja šumama. Nemačka agencija za statistiku navela je da su cene ogrevnog drveta i peleta napravljenih od piljevine koji se mogu koristiti za centralno grejanje kuća porasle za preko 85 odsto u avgustu u odnosu na godinu dana ranije.
U Velikoj Britaniji cene ogrevnog drveta takođe rastu.
Češke državne šume, koje prodaju drvo samo za kućnu potrošnju, morale su da ograniče količinu ogrevnog drveta koje se prodaje pojedincima kako bi sprečile špekulativne kupovine. U Poljskoj je potražnja za malim ogrevnim drvetom iz državnih šuma porasla za 46 odsto, a za većim ogrevnim drvetom za 42 odsto do kraja avgusta u odnosu na prethodnu godinu.
