Inflacija se u Italiji popela na skoro 12 odsto. Po podacima italijanskog Instituta za statistiku, nacionalni indeks potrošačkih cena zabeležio je rast u oktobru za 3,5 odsto na mesečnom nivou i od 11,9 odsto na godišnjem.
Do ovog ubrzanog porasta cena došlo je zbog cena energenata koje su porasle sa 44,5 odsto na 73,2 odsto kao i onih prehrambrenih od 13,1 do 22,4 odsto.
Cena potrošačke korpe je porasla za 12,7 odsto, što je najveće povećanje od 1983. godine.
Predstavnici sindikata CGIL izjavili su za italijanske medije da je potrebno da vlada momentalno interveniše usvajanjem efikasnih mera ne bi li zaustavila cene energije i prehrambenih proizvoda s obzirom na to da plate i penzije više nisu dovoljne da podmire svakodnevne troškove.
Inflacija, kakva nije pogodila Italiju skoro 40 godina i koja je doživela veliko ubrzanje u oktobru, predstavlja tragediju ne samo za džepove italijanskih porodica već i za celu ekonomiju države.
U proseku, za prvih devet meseci ove godine, jaz između dinamike cena i ugovorenih zarada iznosi 6,6 odsto. Prosečna zarada po satu je od januara do septembra 2022. porasla za jedan odsto, što je znatnije povećanje u odnosu na isti period 2021. godine (od 0,6 odsto), ali ipak ispod nivoa inflacije.
Samo u septembru plate su ostale iste u odnosu na prethodni mesec, dok su u septembru 2021. porasle za 1,2 odsto (inflacija 8,9 procenata).
Inflacija u Nemačkoj, Francuskoj i Španiji
Objavljeni su i podaci o inflaciji u ostalim evropskim zemljama poput Nemačke, Francuske i Španije.
U Nemačkoj su troškovi života porasli sa 10,9 na 11,6 odsto, više nego što se očekivalo, uz cene energije koje su se povećale za 43 odsto, kao i hrane za 20,3%.
Francuska beleži rast cena za 6,7 sa 5,6 odsto, koliko je bilo u septembru. Umesto toga, troškovi života se smanjuju u Španiji, na 7,3 sa 8,9 odsto, koliki su bili prethodnog meseca.
U Španiji je određeno da se cene energije ograniče i da se ne povećavaju preko određenog nivoa. Zabrinjavajući trend potrošačkih cena tera Evropsku centralnu banku da zadrži rigidan stav u svojoj monetarnoj politici.
Inflaciona očekivanja za evrozonu su “dodatno revidirana i u trendu su rasta za period od 2022. do 2024” sa porastom cena za sledeću godinu za čak dva procentna poena, sa 3,6 na 5,8 odsto, pa i hrane, alkohola i duvana, za više od jednog poena sa 2,9 na 3,9.
To su podaci iz izveštaja Centralne banke, koja očekuje da će inflacija u 2023. biti 5,8 odsto, a 2024. 2,4 odsto, dok se na duži period očekuje da će biti oko 2,2%.
