Emocije i konstrukcije – analiza intervjua generalnog konzula BiH u Frankfurtu (VIDEO)

Youtube

Intervju generalnog konzula BiH u Frankfurtu Višnje Lončar, objavljen na YouTube kanalu novinara Bate Šišića izazvao je niz komentara na društvenim mrežama, pogotovo na Tviteru gde su preovladali oni negativni.

Najčešći komentari ukazivali su na verbalnu komunikaciju i subjektivan utisak njene nekompetentnosti za obavljanje dužnosti u diplomatiji. U nastavku prenosimo analizu konzulkinog intervjua koju nam je poslao profesor dr Siniša Pepić, predavač u međunarodnoj školi u Londonu Apsley Business School.

“Ovde ću pokušati da predstavim svoje viđenje ovog intervjua, s fokusom na standarde verbalne i neverbalne komunikacije u diplomatiji. Analiza koju ćete pročitati u narednim redovima podeljena je na tri dela, prvi koji ukazuje na standarde komunikacije, protokol i etiket, drugi deo koji se odnosi na analitiku proizašlu većim delom iz neuro-lingvističkog programiranja, te treći, ništa manje bitan, a to je politički kontekst koji se odnosi na nadležnosti i poziciju konzula, nadležnosti određenih nivoa vlasti BiH, kao i način upravljanja spoljnom politikom.

Komunikacija u diplomatiji

Komunikacija je od vitalnog značaja za diplomatiju i predstavlja osnovu za njen rad, a to dokazuju i mnoga istraživanja koja su pokazala da 89 procenata ispitanika smatra komunikaciju i interpersonalne veštine najvažnijim u savremenom društvu. Prema Vukadinoviću, u diplomatskoj komunikaciji jako je važno biti suzdržan, samouveren, ostvariti poverenje kod druge strane, znati pravilno oslovljavati i titulirati osobu s kojom komuniciramo, biti fokusiran na jednu temu, ne koristiti se komplikovanim rečima i dugačkim rečenicama.

Protokol u diplomatiji se ne odnosi samo na ceremonijal i etiket već na ponašanje diplomate u svim situacijama, kako u komunikaciji sa kolegama diplomatama i vršiocima određenih funkcija tako i sa javnošću.

Ma koliko u određenim situacijama diplomata bio isprovociran, objektivno ili subjektivno, on mora ostati suzdržan i komunikaciju održati u profesionalnim okvirima. U diplomatskom rečniku ne postoje reči zabranjujem i ne dopuštam, naročito u komunikaciji diplomate ranga konzula u komunikaciji s medijima. Ukoliko postoji lični animozitet, neslaganje s uređivačkom politikom određenog medija, konzul u mreži DKP uvek može komunikaciju usmeriti na službu za odnose s javnošću u sedištu MIP.

Izjava “ja ovo ne mogu da podnesem” u kontekstu neslaganja sa tekstovima Vesti ukazuje ne emotivnu involviranost iz koje nastaje burna i nepromišljena reakcija poput zabranjivanja distribucije lista u DKP. Reagovanje na novinske natpise dnevnika iz zemlje domaćina ne sme uključiti emociju, impulsivno delovanje pojedinca u diplomatskoj misiji, već se putem depeše MIP u sedištu uputi informacija o “spornim tekstovima”, a nadležne službe ministarstva dalje preduzimaju radnje predviđene protokolima i procedurama za takve slučajeve. Ukoliko je doneta takva odluka, iz MIP u sedištu instruišu diplomatu za dalje postupanje.

Za bilo kakvu odluku neophodna je analiza tekstova, a osnov za analitiku je da takav tekst uopšte dospe u DKP. Iz tog razloga potpuno je neosnovano otkazivati prijem dnevne štampe, ma koliko se na ličnoj osnovi ne slagali sa njenim narativom, pogotovo ukoliko je u pitanju list dela dijaspore države koju predstavljate.

U komunikaciji je od ključne važnosti priprema. Tokom intervjua se opet Vesti uvode u kontekst navodnog mešanja jedne od susednih zemalja u unutrašnje stvari Bosne i Hercegovine. Iskusan diplomata bi pre bilo kakve komunikacije s pravnim ili fizičkim licem prikupio informacije o njima, poreklu, statusu i slično.

Da je dotična izvršila takvu proveru shvatila bi da su Vesti nemački dnevnik čiji je osnivač pripadnik BiH dijaspore iz reda srpskog naroda, a sa stavovima koje zauzima konzul u predmetnoj video izjavi postavlja se pitanje da li ona Srbe iz Bosne i Hercegovine uopšte smatra za svoju dijasporu? Takođe, da li je ovakva izjava predmet nepripremljenosti ili političke namere?

Oči ne lažu

Neverbalna komunikacija može mnogo toga da kaže, čak i više nego same reči. Pogrbljen položaj gospođe Lončar ukazuje na nesigurnu osobu, nelagodu, a sklopljene ruke i prepleteni prsti ukazuju na osobu sa skrivenim namerama.

Koristeći osnovne postavke neuro-lingvističkog programiranja kada je u pitanju položaj očiju prilikom odgovaranja na postavljena pitanja, a vezano za analizu iskrenosti u davanju odgovora došlo se do interesantnih zaključaka. Opšti deo komunikacije karakteriše odgovaranje na postavljeno pitanje uz pomeranje očiju u gornji desni položaj što karakteriše vizualizaciju zapamćenog, kraće rečeno istinu.

U delu kada opisuje svoj odnos sa osobljem konzulata u trenutku kada kaže da joj je svaki dan sa ljudima u konzulatu poseban, oči prelaze o donji levi položaj što ukazuje na emociju i konstrukciju, kraće rečeno laž. U istom položaju oči su bile prilikom izjava “ja nisam nikad ni čula za te Vesti” i “nisam imala pojma šta pišu Vesti”.

Posebno je interesantan položaj očiju i gestikulacija kada priča o tome koliko je divnih ljudi svih nacionalnosti upoznala za vreme priprema u MIP u sedištu. Položaj očiju dole levo ukazuje na laž u segmentu emocija, a gestikulacija potrebu da se ona maskira i oda utisak uzbuđenosti. Dokaz da je u njenom odnosu sa Vestima presudila emocija, a ne racio, ukazuje činjenica kako su joj oči bile u tim trenucima uglavnom u donjem položaju.

Dominira položaj dole desno što karakteriše prisećanje na emocije vezane za ta dešavanja, a u određenim odgovorima oči prelaze u donji levi segment što ukazuje konstrukciju, odnosno laž, i emociju. Veoma je važno obratiti pažnju na koje odgovore oči prelaze u “fazu laganja”, to jest gore i dole levo.

Rijavec i Miljković su objavili kako pod spoljnim izgledom podrazumevamo odeću, frizuru, njegu i higijenu tela, te naše držanje i ponašanje. Na osnovu ovih obeležja stvara se prvi utisak o čoveku, a u diplomatiji je taj prvi dojam presudan jer on određuje osnovu za dalju komunikaciju i socijalizaciju u državi službovanja. Frizura gospođe Lončar i crna majica sa vidljivim mrljama od pudera na okovratniku, ramenu i grudima ne odaju utisak nekoga ko treba da predstavlja državu u mreži DKP.

Ko je “moj predsednik”?

Vođenje spoljne politike Bosne i Hercegovine zasniva se na članu V Ustava BiH i, u skladu sa istim članom, u nadležnosti je Predsedništva Bosne i Hercegovine. Prema navedenom članu Ustava, Predsedništvo BiH je takođe nadležno za imenovanje ambasadora i drugih međunarodnih predstavnika Bosne i Hercegovine.

Predsedništvo, a ne predsednik!

Da li gospođa Lončar pod izrazom “moj predsednik” referiše na stranačku pripadnost i činjenicu kako je član predsedništva Željko Komšić ujedno i predsednik DF? Kako se u taj kontekst uklapaju član predsedništva Šefik Džaferović, koji nije predsednik ni političke partije, te Bakir Izetbegović koji jeste predsednik ali partije SDA te u strukturama zajedničkih organa drugi zamenik predsedavajućeg Doma naroda BiH, nenadležnog za spoljnu politiku?

Verovaću da je u pitanju samo neobrazovanost dotične, a ne smemo isključiti ni skrivenu unitarističku agendu. Ni to nije sporno, međutim, moramo razdvojiti diplomatu i političara ma koliko politika uticala na imenovanje konzula i ambasadora. Za vreme obavljanja dužnosti u mreži DKP, diplomata ne sme isticati stranačku obojenost i propagirati politiku mimo one koja je data načelima spoljne politike, a podsetiću da ona najbitnija glase:

‘Spoljna politika Bosne i Hercegovine zasniva se na otvorenosti, ravnopravnosti, zaštiti i promociji vlastitih osnovnih ustavnih načela i, prema tome, zastupanje, uvažavanje i poštovanje načela ustavnosti, suvereniteta, teritorijalnog integriteta i vladavine prava u svim aspektima odnosa sa međunarodnim partnerima, uz poštovanje obostranih interesa.
U tom smislu, za kredibilitet spoljne politike Bosne i Hercegovine i njeno legitimno sprovođenje, svako istupanje spoljnopolitičkog karaktera u ime BiH, treba biti zasnovano na načelu konsenzusa, u skladu sa ustavnim uređenjem Bosne i Hercegovine.’

Konsenzus u skladu sa ustavnim uređenjem Bosne i Hercegovine znači konsenzus unutar Predsedništva. Tu nema mog ili tvog predsednika, naročito kada je u pitanju sprovođenje spoljne politike u mreži DKP.

Diplomata mora biti upoznat sa unutrašnjim uređenjem države u kojoj službuje, a konzul Višnja Lončar ne poznaje ni političko uređenje vlastite zemlje. Da li je to do nje, koja je prihvatila funkciju kojoj nije dorasla, sistema pripreme u MIP u sedištu ili člana Predsedništva koji ju je predložio na tu funkciju? Bilo bi dobro da se utvrdi. Ako ništa drugo stvorićemo pretpostavke da nam se ovakva pogrešna kadrovska rešenja u mreži DKP ne dešavaju u budućnosti.

Dr Siniša Pepić”.