Kada se na Kalemegdanu obratio srpskoj javnosti na gotovo čistom srpskom jeziku, francuski predsednik Emanuel Makron je “kupio” Srbe. Prekidan čestim aplauzima, jednostavan diplomatski potez je na trenutak učinio da se zaboravi na teške trenutke srpsko-francuskih odnosa u poslednje dve decenije i podseti na prijateljstvo dvaju naroda.
Emanuel Makron je pre dve godine izabran za predsednika Francuske Republike. Zvezdu evropske politike, vođu liberalnog pokreta u EU, mnogi vide kao novog lidera Starog kontinenta. Rođen u Amijenu 21. decembra 1977, Makron dolazi iz relativno bogate porodice, ne previše religiozne. Na sopstveni zahtev kršten je u katoličkoj crkvi kada je imao 12 godina.
Pohađao je jezuitsku školu u Amijenu, potom privatnu srednju školu Anri četvrti u Parizu, gde je bio očaran svojom profesorkom glume Brižit Trone, starijom 24 godine od njega i majkom troje dece. Ušao je sa njom u burnu vezu, a kada su to saznali njegovi roditelji, prebacili su ga u drugu školu. Međutim, to nije sprečilo Makrona da posle desetak godina ponovo dođe u kontakt sa njom, pa se zbog njega Brižit razvela i venčala sa Emanuelom 2007.
Studirao je međunarodnu politiku na Velikoj školi, a 2004. godine je diplomirao na Nacionalnoj školi za administraciju, sa koje su izašli gotovo svi francuski predsednici, ministri i visoki javni službenici. Karijeru je počeo kao finansijski inspektor u Ministarstvu ekonomije. Ponuđeno mu je unapređenje, koje je odbio. Platio je 50.000 evra na ime raskida ugovora sa Vladom i počeo da radi kao investicioni bankar u francuskom ogranku Rotšild finansijske grupe. Kad je jedna američka korporacija kupila kompaniju Nestle, za posredovanje je dobio tri miliona evra. Ipak, nije se dugo zadržao u Rotšildu, već je krenuo putem politike.
Kao socijalista od malena, pod uticajem svoje bake po majci, učestvovao je u predsedničkoj kampanji Fransoe Olanda, a kada je on izabran, postavljen je za ekonomskog savetnika njegovog kabineta. Okrenut efikasnom poslovnom modelu, Makron se zalagao za pojednostavljivanje procedura u privredi, poreza i jačanju ekonomije Francuske. Iako je većina njegovih predloga odbijena, ipak 26. avgusta 2014. godine postaje ministar ekonomije i finansija u Vladi Manuela Valsa. Kao probiznis ministar, uspeo je da progura neke svoje reforme.
Nakon sve većih neslaganja sa Olandom i Valsom, još kao ministar, Makron jednom nogom izlazi iz Vlade. Osnovao je En Marš 6. aprila 2016. u rodnom Amijenu, kao progresivan i liberalan pokret. Ubrzo je dao ostavku na ministarsku funkciju i posvetio se predstojećoj predsedničkoj kampanji.
Relativno nepoznat, Makron je dobio veliku pažnju medija i brzo dobijao podršku. Prestigao je već poznate kandidate levice i desnice, te u prvom krugu izbora dobio najviše kandidata. U drugom krugu se sukobio sa Marin le Pen iz Nacionalnog fronta, koju je glatko pobedio sa duplo više glasova.
Makron je veliki zagovornik jačanja Evropske unije i evropske samostalnosti u odbrani, zbog čega je stavio prst u oko administraciji Donalda Trampa. Želi ujedinjenu Evropu koja će moći adekvatno da se snađe u globalizovanom okruženju.
