Pre malo više od deset godina, tokom 2014. električna vozila (EV) činila su približno 0,6% prodaje novih automobila u Evropskoj uniji. Sada su se stvari znatno promenile – zašto?
Tržište električnih vozila je još uvek bilo u početnoj fazi, sa ograničenim stepenom prihvatanja od strane potrošača i infrastrukturom za punjenje. U tom trenutku ovaj vid vozila delovao je kao redak luksuz i ne previše praktično rešenje u poređenju sa ostalim vrstama automobila.
Kada bi se gledala statistika novih prodatih vozila, deluje da je na svakih 200 novih prodatih automobila okvirno samo jedan bio na električni pogon. Ipak, samo deset godina kasnije desila se značajna promena, odnosno rapidan rast upotrebe ovog tipa ličnog prevoza.
Taj rast je doveo da tokom prethodne godine električna vozila prestignu automobile na dizel pogon u udelu novih prodatih vozila. Tokom 2024. unutar Evropske unije kupci su sa 13,6% udela kupovali električna vozila na baterije, dok je udeo novih prodatih dizel vozila pao na samo 11,9%. Postavlja se pitanje, kako se ovaj preokret desio u samo deset godina? Postoje tri razloga koji objašnjavaju ove promene evropskog trenda.
Prvi glavni faktor iza ovog razvoja je brzo širenje infrastrukture za električna vozila u istom periodu. Do 2024. godine, EU je uspela kao celina da izgradi preko 350 000 javnih punjača, što je naglo povećanje sa oko 200.000 u 2020.
Ovo proširenje, zajedno sa tehnološkim poboljšanjima u brzini punjenja i pouzdanosti mreže, rešilo je jednu od najznačajnijih barijera za usvajanje električnih vozila, odnosno zabrinutost potencijalnih kupaca oko njihovog dometa. Kao rezultat toga, potrošači su sada sigurniji u prelazak na električnu mobilnost, doprinoseći 13,6% tržišnog udela električnih vozila u kategoriji prodaje novih automobila, u poređenju sa samo 11,9% za dizel.
Tokom 2014. broj javnih punjača je bio samo 40 000, tako da je njihov broj za deset godina povećan skoro deset puta, što je doprinelo i rastu poverenja o električnim vozilima kao pouzdanijim i praktičnijim rešenjem nego ranije.
Sve veća pristupačnost “strujaša”
Još jedan faktor je i sve veća pristupačnost električnih vozila, te ju njihovom porastu popularnosti i niža cena važan faktor. Tokom proteklih nekoliko godina, napredak u tehnologiji baterija je odigrao veliku ulogu u smanjenju ukupne cene električnih vozila. U 2024. prosečna cena osnovnog električnog automobila je pala za 15-20% u odnosu samo na 2020.
Ovo smanjenje cene je u velikoj meri izazvano značajnim smanjenjem cene litijum-jonskih baterija, koje čine ogroman deo cene električnih automobila. Kako su se proizvodni procesi poboljšali, ekonomija obima je stupila na snagu i korišćeni su efikasniji materijali za baterije, cena proizvodnje je pala.
Kao rezultat toga, vozila na ovaj vid pogona za masovno tržište u EU sada su dostigla prosečnu cenu od ispod 30 000 evra, što ih čini mnogo konkurentnijim u odnosu na vozila sa tradicionalnim motorom sa unutrašnjim sagorevanjem (ICE), koja su istorijski imala niže prvobitne troškove.
Nasuprot tome, cena dizel vozila je porasla zbog strožih propisa o emisiji izduvnih gasova u Evropskoj uniji. Da bi ispunili sve strožije standarde emisije CO2 i azotnih oksida (NOx), proizvođači automobila su morali da ulažu u skupe tehnologije kao što su napredni izduvni sistemi. Ove investicije su dovele do većih troškova proizvodnje, koji se zatim prenose na potrošače, čineći dizel automobile skupljim.
Pored toga, rastući troškovi goriva povezani sa dizel vozilima i njihovim složenijim zahtevima za održavanjem dodatno su povećali njihove ukupne troškove posedovanja. Kao rezultat toga, električna vozila, sa svojim nižim operativnim troškovima i dodatnom koristi od vladinih podsticaja i poreskih olakšica, postala su sve privlačnija opcija za evropske potrošače koji vode računa o troškovima koji traže pristupačnije, dugoročno rešenje.
Zbog toga, njihova upotreba je najviša u državama koje imaju najstrožije mere protiv dizel automobila i darežljive povoljnosti za električna vozila, poput nordijskih država u Evropi.
Propisi “pogurali” električna vozila
Osim pitanja cene i infrastrukture, regulatorno okruženje EU odigralo ključnu ulogu u prelasku sa dizela na električna vozila u dosta kratkom roku . Evropska unija je 2024. uvela propise koji imaju za cilj smanjenje emisije CO2 iz novih automobila za 55% do 2030. Ovaj ambiciozni cilj je stvorio snažne podsticaje za proizvođače automobila da daju prioritet proizvodnji električnih vozila, koja se smatraju najefikasnijim načinom da se ispune ovi strogi zahtevi za nižim emisijama.
Kao rezultat toga, mnogi proizvođači automobila su preusmerili svoje resurse ka razvoju i proizvodnji električnih modela, pri čemu su se nekoliko njih obavezali da će u narednoj deceniji u potpunosti ukinuti vozila sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem. Pritisak da se poštuju ovi propisi bio je ključna pokretačka snaga ubrzanog pomeranja ka električnoj mobilnosti u EU, gurajući i proizvođače i potrošače ka čistijim alternativama.
Na kraju sem regulacija, vladini podsticaji su odigrali značajnu ulogu u tome da električna vozila budu privlačnija za potrošače. Mnoge zemlje EU uvele su izdašne subvencije, poreske olakšice i druge podsticaje kako bi podstakle usvajanje električnih vozila. Na primer, Francuska i Nemačka su ponudile podsticaje za kupovinu do 7 000 evra za kupce električnih vozila, što čini prelazak na električne automobile finansijski izvodljivijim.
Pored toga, nekoliko gradova širom Evrope uvelo je zabranu dizel goriva u zonama sa niskim emisijama, dodatno obeshrabrujući upotrebu dizel vozila i gurajući potrošače da razmotre čistije alternative.
Ovi podsticaji, u kombinaciji sa rastućom ekološkom svešću u javnosti, stvorili su povoljnu klimu za usvajanje električnih vozila. Kao rezultat toga, prodaja dizela je nastavila da opada, dok je udeo električnih vozila na tržištu stalno rastao, podstaknut i potražnjom potrošača i regulatornom podrškom.
Ukupno gledano, prelazak sa dizela na električna vozila u EU može se pripisati nekolicini važnih faktora: brzom širenju infrastrukture za punjenje, smanjenju troškova baterija i uticaju strogih ekoloških propisa i vladinih podsticaja. Kako su cene električnih vozila postale konkurentnije, i sa sve većom podrškom i zakonodavaca i potrošača, električna mobilnost je porasla, nadmašivši prodaju dizel automobila 2024.
Očekuje se da će se ovaj trend nastaviti, uz dalji napredak u tehnologiji i dublje regulatorne obaveze verovatno dovesti do još veće stope usvajanja. Predviđa se da će do 2030. električna vozila činiti većinu prodaje novih automobila u EU, pošto ekonomski i ekološki pritisci nastavljaju da oblikuju budućnost cele automobilske industrije, pa i one u Evropi.
