"Pozivam Iran da bude što otvoreniji i odgovori brzo na moj nedavni predlog zasnovan na inicijativi Sjedinjenih Američkih Država, Rusije i Francuske, koji ima za cilj angažovanje Irana na nizu mera koje bi mogle da pomognu izgradnji poverenja", rekao je El Baradej u obraćanju Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.
Te mere, mogle bi da vode suštinskom dijalogu između Irana i međunarodne zajednice, rekao je El Baradej.
U predlogu IAEA, Iran je pozvan da do kraja godine prebaci oko 75 odsto od 1,5 metričkih tona nisko obogaćenog uranijuma, kojim raspolaže, u Rusiju na dalje obogaćivanje, a zatim u Francusku, gde bi uranijum bio prerađen u šipke, za reaktor u Teheranu koji proizvodi radio izotope za primenu u terapiji kancera.
El Baradej je, takođe, pozvao Iran da odgovori na otvorena pitanja IAEA koja se tiču njegovih ranijih nuklearnih aktivnosti.
Teheran tvrdi da je takav zahtev zasnovan na lažnim optužbama Zapada o navodnim istraživanjima koje Iran sprovodi na proizvodnji atomske bombe.
Generalni direktor IAEA upozorio je druge države da "ne trče pred rudu" i da dozvole inspektorima IAEA da detaljno i propisno obave svoj posao.
Očigledno misleći na obaveštajne greške u Iraku, El Baradej je rekao da je neophodno proveriti verodostojnost obaveštajnih podataka, preneo je Rojters.
"Nikada ne treba primeniti silu ukoliko svaka druga opcija nije iscrpljena i tada samo u okvirima međunarodnog prava. Sve te lekcije su primenljive danas u slučaju Irana", rekao je El Baradej.
Bivši američki predsednik DŽordž Buš optužio je Iran za obnavljanje nuklearnog programa, što se kasnije pokazalo da je lažno i delom zasnovano na falsifikovanim dokumentima.
SAD i Izrael nisu isključili mogućnost upotrebe sile u rešavanju spora oko iranskog nuklearnog programa.
