“Pre dve decenije nismo mogli da vam pomognemo, ali danas možemo”, uverava u razgovoru za Vesti-online zamenik predsednika ruske Dume, inače čukununuk Lava Tolstoja.
Petra Olegoviča Tolstoja, direktnog potomka čuvenog ruskog romanopisca, zamolili smo za razgovor nakon što je održao govor na Međunarodnoj konferenciji: “Mir i napredak umesto ratova i siromaštva”, koja se danas i sutra održava u Beogradu povodom dve decenije od NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju.
Između dve cigarete, jer je očito strastveni pušač, korpulentni čukununuk Lava Tolstoja, uveravao nas je da se ne može ponoviti scenario kao pre 20 godina, kada su Srbi ostavljeni na milost i nemilost “tomahavkama” Zapadne vojne alijanse.
Trenutno se i kod nas i kod vas prikazuje film “Balkanska međa” u kojoj glumi i naš Miloš Biković sa zapaženim ulogama i u ruskoj kinematografiju. Neki kažu da Rusi baš i ne moraju da se hvale kratkotrajnim zauzimanjem aerodroma Slatina, jer nas istovremeno podsećaju na to da su na kraju povukli svoje trupe sa Kosova i Metohije?
– Mogu da vam kažem da nas je pre 20 godina bilo sramota što nismo mogli da pomognemo Srbima, ali danas možemo i zato mogu da vam kažem da se ništa slično što je bilo pre dve decenije ne može ponoviti. Nikakav Zapad se na sličan korak neće odlučiti.
Jedan deo srpske javnosti misli da zbog percepcije Zapada da su “Srbi mali Rusi” trpimo ozbiljne posledice. Koliko je ta škola mišljenja utemeljena?
– Svaki narod ima svoju istoriju, svoju predstavu o tome šta je dobro a šta loše, svoj suverenitet. Zajedničko nam je da pripadamo pravoslavlju. Ubeđen sam da će Srbi uspeti da sačuvaju svoj identitet, a najvažnije da se sačuva istorijsku perspektivu za buduće generacije, da imaju svoj nacionalni identitet, da grade svoju budućnost bez naloga iz Brisela, Vašingtona ili Moskve.
Možda nisam bila jasna, pa ću pojasniti pitanje. Postoji u delu srpske javnosti objašnjene da sve što nam se dešavalo protekle tri decenije, ta stigma zapadne politike i medija da je Srbija glavni krivac za ratove, potiče od toga što se Srbi doživljavaju kao “mali Rusi” i da je ono što se desilo Jugoslaviji bila uvertira onoga što bi Zapad želeo da uradi Rusiji?
– Već sam vam rekao. Ne dešava se prvi put ovako nešto u našoj istoriji. Ne želim da se detaljno zadržavam na tome, ali verujete da ono što se desilo Srbiji bila lekcija za Rusiju i za Ruse. Odredila je i naš odnos prema Zapadu i određivaće dugo i budućnost. Dajte da zajedno dođemo do toga da čvrsto branimo sopstveni suvernitet i nezavisnost. Da budemo svoji na svome.
Da li bi vaš najpoznatiji predak, čuveni pisac Lav Tolstoj imao isti politički pravac koji Vi zastupate, a Vi ste, da podsetim naše čitaoce, zamenik predsednika Ruske Dume i funkcioner Jedinstvene Rusije Vladimira Putina?
– Na to mi je teško da odgovorim.
Wegov “Rat i mir” se doživljava kao antiratni roman, a Vi ste upravo za govornicom rekli kako ne treba ni zaboraviti ni oprostiti neprijateljima koji nisu sagledali svoj greh?
– Da, to je antiratni roman, sigurno, a ideal Lava Nikolajeviča bio je da se svaki čovek usavrši i da ne živi u lažima. a danas vidimo potpuno drugačiju situaciju u svetu u kojem živimo.
Šta su Srbi Rusima? Da niste političar, da niste imali oca koji je kao potomak Belogardejaca izbeglog u Srbiju i rođen u Srbiji, da li biste se uopšte zanimali za Srbe?
– To nije uopšte povezano. Ovo što sam govorio na konferenciji nije samo moj lični stav, već stav mojih kolega koji su predstavnici ruskog naroda u parlamentu. Imamo iskren odnos prema Srbiji.
Znači, nismo moneta za potkusurivanje na geostrateškoj tabli velikih sila, Zapada s jedne i Rusije s druge strane?
– Niste. Mmi imamo svoje, vi imate svoje odnose sa Zapadom. Važno je da svi budu svoji.
Podrška da, ali Rezoluciji 1244
Neki srpski mediji objavili su da je Vladimir Putin dao saglasnost za podelu Kosova, imate li vi takvu informaciju ili je to još jedan od načina da se ovdašnja javnost uveri u podršku Moskve politici “razgraničenja” koju zastupa predsednik Srbije?
– Nemam takvu informaciju i na sve spekulacije na tu temu mogu samo da vam odgovorim zvaničnim stavom Ministarstva spoljnih poslova i predsednika Rusije, a to je da mi podržavamo primenu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.
Žalimo zbog Crne Gore
Jedan vaš daleki predak uspostavio je diplomatske odnose Rusije sa Crnom Gorom, od tada postoji ona sintagma “nas i Rusa 300 miliona”. Danas je Crna Gora najmlađa članica NATO, a njihova vlast optužuje Moskvu da stoji iza pokušaja državnog udara u ovoj zemlji, u kojoj je do juče postojao najveći procenat rusofila. Da li mislite da bi do slične promene raspoloženja prema Rusiji moglo da dođe i u Srbiji?
– Kao prvo, žalimo zbog takvog razvoja događaja u Crnoj Gori. Kao drugo, provokacije i laž prema Rusiji i u odnosu na Rusiju bile su glavno oružje Zapada, zato što se oni plaše direktnog sukoba sa nama. Uveren sam da će pravda i istina da pobede laž, a Crna Gora i Srbija i mnoge druge zemlje istočne Evrope preživeće ovaj težak period i biće orjentisane na to da budu most između Zapada i Rusije. Geografiju ne možete da ukinete.
Glava “grofovske porodice”
Petar Olegovič Tolstoj završio je međunarodnu žurnalistiku na Lomonosovu i najveći deo radnog veka proveo je kao novinar. Jedno vreme bio je i direktor ruske centralne televizije Prvi kanal. Nije odoleo politici, pa je kao funkcioner Putinove Jedinstvene Rusije izabran za zamenika predsednika Donjeg doma ruskog parlamenta.
Danas je on zvanično “glava porodice” grofovske familije Tolstoj, koja ovu titulu nosi još od 1724. godine. Petar Veliki je dodelio Petru Tolstoju titulu zbog zasluga što je iz Napulja u Rusiju vratio odbeglog princa Alekseja. Tada će ovaj preduzimljivi Tolstoj, osim plemićke titule, biti postavljen i na čelo Tajne kancelarije moćnog ruskog vladara.
Posle Oktobarske revolucije, Vladimir Tolstoj, deda Petra Olegoviča i unuk čuvenog pisca, kao pripadnik Bele armije izbegao je u Beograd. U srpskoj prestonici će se roditi i Petrov otac Oleg. Njihova porodica je jedno vreme živela u Novom Bečeju, da bi na kraju Drugog svetskog rata, Tolstoji bili “zamoljeni” da se vrate u Sovjetski Savez, gde je 1969. godine, u Moskvi i rođen Petar Olegovič Tolstoj.
