Penzionisani inspektor MUP Hrvatske, a kasnije privatni detektiv iz Zagreba, Salih Fazlić, koji je 2011. godine osuđen zbog pomaganja generalu Anti Gotovini u skrivanju, u ekskluzivnom intervjuu za “Vesti” objašnjava šta se događalo tokom pet godina koliko se ovaj hrvatski general skrivao od haške optužnice.
On tvrdi da je državni vrh Hrvatske ne samo znao gde je Gotovina, već mu je aktivno pomagao u logistici i to ne samo tokom bega. Fazlić tvrdi da je Gotovina u dogovoru sa tadašnjim vrhom Hrvatske pristao na predstavu u kojoj će biti uhapšen u Španiji, mada se sve vreme skrivao na Jadranskoj obali.
Kako je general Gotovina uhapšen u Španiji ako je sve vreme bio u Hrvatskoj?
– Tako što je izrežirana prava predstava kojom je planirano da se zavara i Haški tribunal i međunarodna zajednica. Po mojim pouzdanim informacijama i to od osoba iz određenih službi, koje zbog njihove sigurnosti čuvanja izvora informacije, ne mogu da imenujem, Gotovina je na Tenerife otpremljen iz Republike Hrvatske u prisustvu tri vladine osobe od poverenja premijera Ive Sanadera. Otišao je sa putnom ispravom koja mu je garantovala diplomatski imunitet i u diplomatskom prevoznom sredstvu u pratnji najmanje tri osobe iz Protivobaveštajne agencije. Pretpostavljam da je jedna od tih osoba bila i zamenik Tomislava Karamarka, Josip Buljević. Kada su stigli na Tenerife, general Gotovina je, na osnovu ranijeg sporazuma sa Vladom Hrvatske telefonom pozvao suprugu. Ta igra je bila neophodna kako bi određene službe mogle da lociraju poziv i dokažu autentičnost. Upravo taj poziv je trebalo da bude za Haški tribunal ključni dokaz da Gotovina nije u Hrvatskoj. Tako se i dogodilo. Vlada Hrvatske je odredila glavnog državnog tužioca Mladena Bajića da pozove glavnog haškog istražitelja, Patrika Lopez Teresa i prezentuje mu taj telefonski snimak, a zatim avionom Vlade Hrvatske zajedno odlete u Madrid. Svi podaci o tom letu se i dalje nalaze pohranjeni u sefu Vlade Hrvatske. Moj izvor tvrdi da su i Teres i njegova šefica Karla del Ponte prozreli tu igru, ali da su je prihvatili i odlučili da se informacija o njegovom hapšenju saopšti tokom posete Del Ponteove Beogradu. Tako se i dogodilo. Uostalom, u svojoj knjizi, ona je istinito tvrdila da je Gotovina prilikom hapšenja bio u društvu jedne ženske osobe i prijatelje, Joze Grgića, inače partnera u firmi Gotovinine supruge Dunje Zloić, a da je u dogovoru hrvatske vlade sa španskom policijom sam snimak hapšenja “očišćen” jer je na originalnom snimku Gotovina bio zapravo u društvu dve žene. To je navodno učinjeno kako se njegova porodica ne bi izložila nepotrebnom uznemiravanju. Takođe, a to je ujedno i materijalni dokaz da je Gotovina sve vreme boravio u Hrvatskoj, jeste novac koji je kod njega pronađen u trenutku hapšenja. U džepu mu je pronađeno 12.000 evra, a analizom serijskih brojeva apoena utvrđeno je da ovaj novac zapravo potiče iz isplaćene otmice za koju su odgovarali upravo nekadašnji vojnici kojima je on komandovao. Indikativna je činjenica da glavni državni tužilac Mladen Bajić taj isti novac koji je pronađen kod Gotovine, a dobijen je naplatom otmice, uopšte nije koristio kao krunski dokaz u sudskom postupku protiv Hrvoja Petrača, navodnog organizatora otmice. Onda s pravom postavljam pitanje, jeli i taj novac bio uslov dobrovoljnog odlaska Gotovine u Hag, kako bi pomogao prijatelju Petraču ili moguće iz nekih drugih važnijih razloga, kako bi Bajić prikrio stvarnog organizatora otmice?
O svim ovim saznanjima ste se u dva navrata obratili i Haškom tribunalu?
– Haškom tribunalu sam najpre podneo kaznenu prijavu o svim opisanim događajima, a zatim, nakon što sam prikupio nove dokaze, 17. januara 2009. podneo i dopunu te kaznene prijave u kojoj sam naveo i konkretna kaznena dela ratnog zločina, a priložio sam i iskaze i druga dokumenta koje je Državno tužilaštvo Hrvatske zataškalo.
Na koje ratne zločine mislite?
– U toj dopuni krivične prijave, Haškom sudu sam dostavio konkretna dokumenta o progonu osoba srpske nacionalnosti za koje niko nije odgovarao, a sve je činjeno da se počinioci nikada ne pronađu za šta je jedan od najodgovornijih osoba bio glavni državni tužilac Hrvatske Mladen Bajić. Šira javnost možda ne zna, ali u vreme izvršenja ratnog zločina u ratnoj luci “Lora” u Splitu, gde je svirepo mučeno i ubijeno više zarobljenih vojnika JNA i srpskih civila, upravo on bio vojni tužilac.
Tu funkciju je imao tokom i nakon vojno-policijske akcije “Oluja”. Kao vojni tužilac je morao da bude upoznat sa događajima sa terena, a zatim i da preduzme sve što je u njegovoj nadležnosti da se otkriju i procesuiraju počinioci ratnih zločina. Ali, ne samo što tada to nije činio, već je sa tom praksom nastavio i kasnije, kada je preuzeo dužnost glavnog državnog tužioca Hrvatske. Zbog pritisaka međunarodne zajednice morao je da procesuira određene slučajeve zločina nad srpskim stanovništvom, ali i to minimalno. Slučaj “Lora” je tu najbolji primer. Da bi imao alibi da radi nešto po pitanju otkrivanja i kažnjavanja zločina u ovom vojnom zatvoru on je pronašao “žrtvenu jagnjad”, a pravi počinioci zverstava nikada nisu odgovarali, pa ni sam Bajić koji je sve vreme zataškavao i taj, kao i mnoge druge počinjene ratne zločine, uključujući i one posle “Oluje”. O svemu ovome sam detaljno u kaznenoj prijavi i dopuni kaznene prijave obavestio i Haški tribunal. Njima sam predočio više, a vama ću samo dva eklatantna primera tog nepostupanja, odnosno prikrivanja ratnih zločina od strane Bajića i drugih. Prvi slučaj je iz 1992. godine dok je Bajić je tokom rata bio vojni tužilac u Splitu i kada je podneo optužnicu protiv lokalnog Srbina Dragana Miljkovića za delo pripremanje terorizma. Ispostavilo se da je ovaj čovek optužen samo da bi ga lakše isterali iz stana i proterali iz Hrvatske, a da bi u tome uspeli vojna policija mu je tokom pretresa podmetnula bombu M-57. Ovaj slučaj je inače bio deo haške optužnice protiv generala Ante Gotovine, kao i sledeći. Da biste uspeli da shvatite prave razmere sistemskog prikrivanja kaznenih dela bivšeg glavnog državnog tužioca Hrvatske Mladena Bajića, izneću i slučaj ubistva trojice pripadnika “Sao Krajina” 5. avgusta 1995, tokom vojno-policijske akcije “Oluja”. Za njihovo ubistvo do sada niko nije odgovarao mada postoji zapisnik Županijskog državnog tužilaštva u Šibeniku iz koga se nedvosmisleno vidi i ko je naredio i ko je ubio te ljude. Zapisnik je sačinjen u prisustvu zapisničara i tadašnjeg šibenskog tužioca Željka Žganjera koji je kasnije bio svedok odbrane generalu Gotovini u Hagu. Međutim, i pored toga što je odlično znao, a i prisustvovao je davanju iskaza jednog od pripadnika pripadnik 142. brigade Hrvatske vojke, on je u Hagu svesno sakrio taj dokument. Kao nagradu za ovakav čin Mladen Bajić ga je kasnije postavio za načelnika Uprave za suzbijanje organizovanog kriminala (Uskok).
Ko je Jozo Grgić
Ko je Jozo Grgić koji je bio u društvu generala Gotovine tokom hapšenja?
– U pitanju je poslovni partner generala Gotovine i njegove supruge, inače doseljenik iz Australije. Naime, “kompletan paket” njegove predaje je predviđao i da Vlada Hrvatske obešteti njegove firme “Union tuneli” i “Hidroelektra” koju je otkupio sa generalom Ljubom Ćesićem Rojsom i to upravo dok je bio u begu. Taj dogovor je podrazumevao da obeštećenje dobije i njegova supruga zajedno sa Jozom Grgićem i njegovom firmom “Odašiljači i veze”.
Pitanja za Sanadera
Ivo Sanader je bio predsednik Vlade Hrvatske od 2003. do 2009. godine, a trenutno se nalazi na izdržavanju kazne zbog primanja i davanja mita u slučaju “Planinska”.
Njega je Vrhovni sud Hrvatske aprila prošle godine pravosnažno osudio na 4,5 godina zatvora.
Da bi imali potpunu priču, “Vesti” su se obratile i advokatima Ive Sanadera kako bismo pokušali da čujemo i njegovu stranu istine.
Bez odgovora su ostala i sledeća pitanja:
– Možete li da potvrdite ili demantujete tvrdnju da je Vlada Hrvatske dok ste Vi bili njen predsednik učestovala u skrivanju i logistici skrivanja generala Ante Gotovine?
– Da li je tačno da ste kao premijer Vlade RH učestvovali u postizanju dogovora o njegovoj predaji?
– Šta možete još reći o periodu skrivanja generala Ante Gotovine i uloge tadašnje Vlade Hrvatske i drugih institucija Republike Hrvatske?
Sutra: Topnički dnevnici i prećutani dokazi u Hagu
