Ne smiruje se pandemija koronavirusa, a totalni haos zahvatio je čitav svet. Porodice su razdvojene, ljudi su rasuti svuda, daleko od svojih domova, a broj obolelih i umrlih povećava se iz minuta u minut.
Ipak, u tom globalnom „ludilu“, u malom francuskom gradiću Burgu na istoku zemlje, jedan od najlepših srpskih parova Srbije, i pored „sve svetske muke“, provodi lepe zajedničke trenutke sa svojim detetom. Košarkaš Danilo Anđušić i njegova supruga, Ivana Maksimović Anđušić, osvajačica brojnih medalja, od kojih je posebno ostalo upamćeno srebro sa Olimpijskih igara u Londonu 2012. godine, uživaju u odrastanju sina Filipa.
U pauzi između treninga, kratke dozvoljene šetnje po pustim ulicama grada, odgledanih brojnih filmova u samoizolaciji i posle uspavljivanja „naslednika“, Anđušić za Vesti objašnjava gde i kako ih je zatekla pandemija.
– Kada je sve ovo počelo bio sam sam. Ivana i mali su bili u Beogradu. Ivana se pripremala za Svetski Kup, trebalo je da putuje u Indiju. Međutim, krenulo je ovo oko virusa i oko svega, situacija je počela da se pogoršava… Nekako hteli da organizujemo da ona dođe ovde, pa i ako se desi ono što se desilo, da zatvore granice da budemo zajedno – počinje priču nekadašnji košarkaš Partizana, Virtusa, Uniksa i dodaje:
– Manje više smo ovo očekivali. Ovde su krenule vesti o virusu, takođe su ljudi iz kluba počeli da nas obaveštavaju šta se dešava. Jedna po jedna utakmica se otkazivala tako da smo znali da ne ide ka dobrom. Na osnovu tog smo doneli odluku da ona dođe što pre ovde, da ne ostanemo razdvojeni u ovom periodu. Tako je i bilo i zajedno smo.
FRANCUZI SU DISCIPLINOVANI
Gradić Burg na istoku zemlje, u kojem nastupa košarkaš, nalazi se nedaleko od Liona, kao i Ženeve u Švajcarskoj, a situacija je po rečima našeg sagovornika mirna.
– Iskreno, ovde u našem gradu poštuju karantin i izolaciju koju je odredio predsednik Makron. Ne možete da vidite mnogo ljudi napolju, kao što je obično. Nije velika frka i pomama u marketima, barem ja nisam video. Ljudi slušaju uputstva i namere predsednika o tome šta treba da radimo i svi se vodimo time.
– Nema policijskog časa, može da se izlazi, ali sa posebnim papirom koji je vlada izbacila na internetu i koji moraš da imaš kod sebe, zbog čega izlazis napolje. Imaš, tri četiri opcije. To je do apoteke, do prodavnice, eventualno neki individualni trening.
SVE JE ZATVORENO
Kafići, restorani i parkovi su već danima totalno prazni.
– Sve je to zatvoreno, ništa ne radi osim nekih osnovnih stvari koje su potrebne za normalan život. Ovde u Francuskoj su to dosta ozbiljno shvatili i trude se da obezbede ljudima što brži oporavak i neširenje tog virusa.
Kako na terenu, tako i van njega za Danila i Ivanu strah nije opcija.
-Ne, iskreno kod mene i kod mojih nema straha. Pribrani smo. U celoj ovoj situaciji nema mesta panici. Mislim da ljudi ne treba da budu paničari. Naravno, treba da se pridržavaju izolacije i svega što država uvodi u tom trenutku, kao što su uveli kod nas vanredno stanje i policijski čas. Sve je to sa razlogom. Treba to poštovati, ali ne treba kupovati tone hrane i svega, jer mislim da nismo u situaciji da će biti nestašice stvari osnovnih za život. U Francuskoj, čuo sam od drugih, ja nisam video, da je bilo gužve prvih dan dva. Imao sam priliku da odem do prodavnice, prvi put, ljudi su normalno kupovali, nisu prilazili jedni drugima, poštovali su sve odredbe koje su date.
DOZVOLJEN TRENING
Cela priča oko koronavirusa zatekla je Danila usred sezone sa timom u kojem se odlično snašao i koji ništa ne prepušta slučaju.
-Možeš da trčiš napolju. Mi smo dobili sada, uz sve mere predostrožnosti, dezinfekciju i ostalo, da svaki igrač ima sat vremena u hali. To nam je grad dozvolio, dobili smo specijalnu dozvolu. Toga nije bilo prethodnih desetak dana. Rade na tome da se liga u nekom trenutku nastavi i to je želja svih.
– Ide se ka tome da se sezona nastavi u nekom periodu. Svi mi želimo da ostanemo u formi i da bar nešto radimo sa sobom. Koristimo koliko god možemo, istreniramo tih sat vremena individualno sami. To je jedin što možemo da radimo. Ne smemo da se tuširamo u hali, ne smemo da se okupljamo, moramo da vodimo računa o svemu. Sve što dotaknemo moramo da dezinfikujemo. Baš su velike mere predostrožnosti.
„VREME ZA NAS TROJE“
Kada nemaju poslovnih, sportskih obaveza Danilo i Ivana uživaju u svakom momentu provedenom sa sinom, a kako navode, u izolaciji nikad nije dosadno.
– Sa detetom je uvek zanimljivo. On nam okupira najviše pažnje u kući. Trudimo se. Još, gledamo filmove, serije, čitamo knjige, igramo društvene igre. Pronalazimo vreme za te neke stvari za koje inače ne bismo možda imali vreme tokom sezone zbog treninga i putovanja. Inače nemamo baš mogo slobodnog vremena za nas troje. Nekako je ovo vreme i dobro došlo da nas troje provedemo zajedno i d uživamo. Ne smemo da se žalimo.
PREPORUKA ZA KARANTIN
– Moja preporuka za sve u karantinu je da da iskoriste ovo vreme i provedu sasvojim najbližima najlepše zajedničke trenutke. U današnjem brzom svetu ima jako malo vremena za tako nešto. U takvim uslovima da koriste što više vremena d nešto novo nauče, da se edukuju, čitaju i da nađu vremena d se zabave kroz filmove, društvene igr ei ostale stvari.
SEZONA U BURGU
Osim o aktuelnim dešavanjima, sa Danilom razgovaramo i o jednoj od najuspešnijih sezona koju igra za tim za koji je samo na debiju postigao 31 poen.
– Čim sam došao, pokazalo se kao prava sredina. Pre nego sam došao, ja sam pričao sa trenerom Savom Vučevićem i on mi je predočio kakva će moja uloga biti. Ja sam prvo potpisao ugovor na mesec ipo dana. Nije bilo u planu da ostajem jer im se taj povređeni igrač vraćao. Međutim, ja sam tih mesec ipo dana iskoristio na najbolji mogući način. Savo mi je dao šansu i da mi je pravu ulogu u timu, ja sam to maksimalno iskoristio i nematnuo se kao jedan od lidera ekipe i posle smo, na obostrno zadovoljstvo, produžili saradnju.
– I pored boljih ponuda koje su se pojavile u međuvremenu, meni nije bila namera da idem. Celokupna organizacija kluba, ljudi, kao i sve što se dešavalo na terenu me je nateralo da ostanem ovde i danastavim celu sezonu da igram na tom nivou.
– Ispostavilo se kao odličan potez. Nastavio sam ja sa dobrim igrama, kao pravimo odlilčne rezultate. Stojimo odlično na tabeli, pravimo najbolji rezultat u istoriji kluba, tako da su se sve kockice poklopile.
KOMPLIKOVAN TRENING
Utisak je da je Danilu, ipak, lakše za trening nego Ivani koja se bavi streljaštvom. Tako smo u šali pokušali da saznamo, na koji način supruga trenira i može li „sa terase“ da gađa improvizovanu metu, konzervu, flašu ili nešto treće…
– Hahaha, mogla bi. To je uvek šaljivo pitanje kada se priča o njenom strešljaštvu. Ona bi mogla nešto da nađe. Sada je došla bez opreme, tako da se maksimalno pridržava izolacije. Za njen sport uvek može nešto da se smisli.
SRPSKI STEF KARI
Zbog mirne, šuterske ruke i trojki koje na mečevima pogađa kao na traci, Danila prati nadimak „Srpski Stef Kari“, a kako kaže, to mu i te kako, prija.
– To je stvarno velika stvar kada čuješ tako nešto i kada ćuješ za taj nadimak. Drago mi je, laska mi to poređenje – kaže on i pojašnjava „trojkaške rekorde“ koje drži:
– Da, pogodio sam 53 trojke za redom. Samo, tu lestvicu sam pomerio ove sezone na 61 trojku za redom, a najbolja serija nije više 91 od sto, već sam ove sezone imao 95 od 100 i od 158 ubačenih 150, tako da sam ove sezone digao lestvicu.
PARTIZAN PONOVO HARA
U razgovoru sa Danilom neizostava je priča o Partizanu za koji je nastupao i za koji navija. Ovaj današnji, kaže, ne izgleda ni malo loše.
– Sviđa mi se jer su ponovo povratili svoj identitet. Ponovo se igra ratnička košarka, svako gine za svaku loptu. Pogotovo poslednje dve sezone se vidi taj napredak u tim delovima igre. To je krasilo Partizan u onim godinama kada je Partizan harao ne samo Srbijom nego i Evropom. Sve ovo ide u prvom smeru i nadam se da će se nastaviti ova sezona u nekom trenutku da oni mogu da krunišu ovu sezonu na pravi način.
Spominjemo eventualni nastup crno-belih u Evroligi i njegov povrtk u klub…
-Da li će se to desiti ili ne, ja kažem, nikad se ne zna. Sada je daleko od toga da razmišljamo o tome.
CRVENO-CRNO BELA PORODICA
Za razliku od Anđušića, Ivana je vatreni navijač Crvene zvezde. Brojni su bili pokušaji u kojima je Danilo „oblačio“ crno-beli dres svojoj supruzi.
– To je nemoguće. Probao sam da je nateram. Ali, ona je ostala pri svome da je ona za Zvezdu i da je za crveno-bele i tu nema vajde. To je dobro, pozitivno rivalstvo između nas i tako bi i trebalo sa svima da bude.
GDE JE NAJLEPŠE
Pored domaćih klubova, Anđušić je nastupao u Rusiji, Italiji, Španiji i sada u Francuskoj, a gde je bilo najlepše, ne može da odluči.
– To je jako često pitanje. Stavrno mi je jako teško da odgovorim an to. Svaka država u kojoj sam igrao je posebno iskustvo za mene. Nisam imao ni jedan klub, ni državu gde sam se osećao loše. Za svaki klub me vežu neke uspomene i prijateljstva. Naravno, Španija mi je, i pre nego što sam tmo igrao, jedna od najlepših zemalja na svetu, tu su i ljudi i košarka.Ona mi je među favoritima, ali tu je i Rusija gde mi je bilo fenomenalno. Jako mi je bilo teško da se odlučim.
