Marija Lina Veka je italijanska novinarka i istraživač koja je među prvima u svetu pisala o vojnicima Kfora obolelim zbog municije sa osiromašenim uranijumom koju je NATO ispalio tokom agresije na SRJ 1999. godine.
U razgovoru za “Vesti” ona ocenjuje da je pred srpskim advokatima koji su u ime više od 3.000 žrtava tužili zapadnu Alijansu pred Višim sudom u Beogradu “težak i gotovo nemoguć posao”, ali da je od sudske mnogo važnija presuda svetske javnosti.
– Svesna sam koliko je nemoguća misija boriti se protiv NATO u bilo kojoj sudnici, oslanjajući se na pravo i pravdu. U pitanju je nelegalna, arogantna moć ove organizacije koja je van svake kontrole demokratskih institucija. Međutim, veoma je važno da i pored toga bude što više ovakvih procesa, jer su prave zapravo presude javnosti protiv ove alijanse – kaže Marija Lina Veka.
Ona godinama sarađuje s Asocijacijom vojnih žrtava i njihovih porodica (ANAVAFAT) koja okuplja obolele vojnike i porodice veterana koji su preminuli od posledica kancera. Takođe i sa Asocijacijom obolelih od uranijuma. Sada je član italijanske nacionalne Asocijacije žrtava osiromašenog uranijuma čiji je predsednik Marčijalo Vinčeco Ričio.
Imamo dokaze
– U istraživanje ove teme upustili smo se nakon mnogobrojnih izveštaja o italijanskim vojnicima koji su posle misije na Kosovu oboleli od raka. Nakon mnogo godina istrage mogu da potvrdim da danas imamo dokaze o bolesnim i mrtvim vojnicima veteranima i to ne samo posle međunarodne misije na Kosovu, već i na mnogim drugim ratnim žarištima u svetu gde je NATO koristio municiju s osiromašenim uranijumom. Vojnici iz mirovnih misija obolevali su od raka posle angažmana u Iraku, Avganistanu, BiH… – kaže Marija Lina Veka.
Ona dodaje da je istraga italijanskih nevladinih organizacija, ali i naučnika, nepobitno utvrdila da je u svim slučajevima obolevanja italijanskih vojnika došlo do propusta u adekvatnim merama zaštite od radijacije, odnosno kontaminacije osiromašenim uranijumom.
Pravda će stići
– Ta zaštita je u bukvalno svakom slučaju preduzeta sa zakašnjenjem, što je proizvelo katastrofalne posledice. U Italiji je do sada od karcinoma preminulo skoro 500 vojnika koji su učestvovali u raznim međunarodnim misijama, a čak 8.000 njih je u raznim fazama bolesti. Posebno želim da istaknem da je cela teritorija Kosova kontaminirana i posledice su nesagledive po čitavo stanovništvo bez obzira na veru i naciju – kaže Marija Lina Veka.
Ona nema dileme povodom tužbe koju je Srđan Aleksić, advokat iz Niša, podneo protiv NATO pred Višim sudom u Beogradu u ime 3.334 obolelih od karcinoma, mahom ratnih veterana, ali i civila sa Kosova i juga Srbije.
– Bombardovanje osiromašenim uranijumom je ratni i zločin protiv čovečnosti i za to neko mora da odgovara kad-tad, jer ta nedela ne zastarevaju – ističe poznata italijanska novinarka i književnica koja je objavila više knjiga o stradanju Srba na Kosovu, a najpoznatije su “Vučje srce”, Izgubljeno Kosovo” i “KiM – nemoguć povratak”.
Karabinijeri odali tajne
Marija Lina Veka posetila je Kosovo više od 30 puta, a u istraživanju posledica korišćenja osiromašenog uranijuma, ali i zločina nad Srbima, podatke su joj davali upravo italijanski vojnici, karabinijeri iz sastava Kfora.
– Reči je bilo o vojnicima iz multinacionalnih specijalizovanih jedinica u vojnim kampovima oko Prištine. Oni su mi davali ne samo relevantne, tajne informacije već su mi pružali logističku podršku, ali i obezbeđivali tokom obilaska raznih lokacija. Moja prva knjiga “Izgubljeno Kosovo” ne bi izašla da nije bilo njihove ogromne pomoći – navodi Marija Lina Veka.
Ljude sekli mesecima
O prikrivanju istine i teškom položaju Srba na Kosovu Marija Lina Veka srela se tokom njene prve posete južnoj srpskoj pokrajini 2000. godine.
– Bila sam šokirana činjenicom da niko ne govori istinu o stvarnom položaju srpske manjine i takozvanih enklava koje su zapravo logori. To me je podstaklo da počnem da istražujem šta se dogodilo sa srpskim civilima i vojnicima koji su nestali na Kosovu. Ustanovila sam da su Srbi zatvarani u ilegalne zatvore UČK koji su se nalazili u školama, prodavnicama, farmama… Deo otetih Srba je odmah bio predodređen za vađenje organa i oni su transportovani u horor logore u Kukešu i Tropoji. Organe bi im vadili jedan po jedan, u odnosu na potražnju na međunarodnom ilegalnom tržištu Zapadne Evrope, Srednjeg i Dalekog istoka. Poznato je i da su za jedan bubreg dobijali od 10.000 do 30.000 maraka, za jetru 50.000, dok su za zdravo srce vođeni posebni pregovori i cena je varirala od želje kupca da što pre dođe do ovog organa. Zato su zarobljenici mesecima preživljavali pakao dok ih na kraju, tako osakaćene, ne bi ubili – ističe italijanska novinarka.
Del Ponteova znala sve o stradanju
Marija Lina Veka tvrdi da je nekadašnji haški tužilac Karla del Ponte imala kompletnu informaciju o stradanju Srba, a posebno trgovini organa.
– To je na kraju i opisala u svojoj knjizi “Lov”. Navela je da su Albanci za vađenje organa birali samo “zdrave subjekte”. Tržište ljudskih organa je biznis i nema šanse da se to ostvari bez veoma složene kriminalne organizacije, koja uključuje medicinsku opremu, tehničko rešenje za brz transport organa, političko i međunarodno partnerstvo u kriminalu. O tome je svedočio i veteran UČK koji je u Hagu bio zaštićeni svedok K 144. On je izjavio da je direktno učestvovao u ovoj kriminalnoj aktivnosti pod nadzorom Hašima Tačija, bivšeg komandanta UČK. Preko ovog svedočenja znamo da je trgovina organima bila intenzivna 1998. i 1999. godine, a da su oteti sahranjivani u zajedničke grobnice i da se najveća nalazi u blizini Burela u Albaniji. Upravo je K 144 izjavio da je lično učestvovao u sahranjivanju Srba – navodi Marija Lina Veka i ističe da su sva tela otkopana i prebačena u sekundarne grobnice kada je počela istraga.
