EU i SAD iza leđa građana pregovaraju o sklapanju transatlantskog ugovora o slobodnoj trgovini (TAFTA) kojim države faktički prenose vlast na multinacionalne kompanije. Ovako najsažetije glasi optužba protiv Evropske komisije koju nekoliko nedelja uoči izbora za Evropski parlament u središte svoje kampanje stavljaju evropski Zeleni, krajnja levica, krajnja desnica i brojne nevladine organizacije.
Sudeći po onome što piše u jednoj verziji nacrta ovog ugovora, koji je tek nedavno procurio u javnost, njegovo potpisivanje izmeniće istoriju.
– Veliko transatlantsko tržište je jednostavno rečeno početak političkog i ekonomskog ujedinjenja SAD sa Evropskom unijom na bazi načela ultraliberalne ekonomije po kojoj se tržište samo organizuje – kaže Raul Mark Ženar, poznati belgijski politikolog i savetnik grupe Zelenih u Evropskom parlamentu. Snimci njegovih predavanja poslednjih meseci postali su "hit" na internetu.
Analizirajući svaki od članova nacrta TAFTA, koji je dospeo u javnost, Ženar konstatuje da će ovaj ugovor zapravo imati za posledicu poništavanje ekoloških i sanitarnih normi EU o genetski modifikovanoj hrani, zabrani uvoza mesa s hormonima, pilića dezinfikovanih hlorom…
| Tajnost umesto demokratije Van Rompaj, predsednik EU i Barozo, predsednik Komisije EU, potpisali su u februaru 2013. da se angažuju na otpočinjanju pregovora sa SAD o uspostavljanju transatlantskog slobodnog tržišta iako za to nisu dobili ovlašćenje. Mandat za pregovore dobili su tek u junu 2013. godine od Evropskog saveta koji čine šefovi država i vlada EU. Za pregovarača određen je komesar za trgovinu Karel de Giht, bivši belgijski ministar, u više navrata osumnjičen u finansijskim i poreskim aferama. |
– Hilari Klinton nije slučajno rekla da je TAFTA zapravo ekonomski NATO – kaže Ženar dodajući da se zna ko je glavni u NATO-u. Po njemu, u nacrtu TAFTA najgori je član 45 kojim se određuje da privatna preduzeća mogu da tuže države i da za te sporove treba da budu nadležni tzv. arbitražni sudovi u SAD, a ne pravosuđa evropskih država.
Arbitražni sudovi su po definiciji nagodbeni, sastavljeni su od "nezavisnih stručnjaka", dakle privatnih osoba koje nemaju veze sa pravosuđem.
– Time bi članice EU zapravo stavile van snage sopstvena pravosuđa – zaključuje Ženar.
Kako pokazuje iskustvo latinoameričkih i pacifičkih zemalja koje već imaju slične ugovore sa SAD, pred arbitražnim sudovima sporove redovno dobijaju privatne kompanije, a gube ih države.
U članu četiri nacrta TAFTA kaže se da će ugovor obavezivati sve javne vlasti od opštinskog do državnog nivoa. – To znači da ukoliko neka opština odbije na tenderu američku firmu koja nudi gas iz škriljaca, jer je ta tehnologija zabranjena u Francuskoj, ta amerčka firma moći će da tuži te opštinske vlasti pred arbitražnim sudom u SAD – objašnjava Ženar. On nabraja i brojne članove u kojima se govori o garancijama evropskoj strani i primećuje da su glagoli u svim rečenicama u kondicionalu što znači u uslovnom obliku "moglo bi", "trebalo bi", "moralo bi". U pravnom smislu to znači da ne postoji čvrsta obaveza primene.
