Prema analizi Banke državnih rezervi (RBA), oko 30 odsto vlasnika hipoteke sa promenljivom kamatnom stopom, suočiće se s povećanjem otplate za više od 40 odsto, u slučaju da gotovinska stopa dostigne 3,1 odsto.
I analiza o zajmoprimcima s fiksnom kamatnom stopom, po potencijalnoj gotovinskoj stopi od 3,1 odsto, bila je zabrinjavajuća.
Naime, više od 50 odsto njih suočava se sa povećanjem otplate za 40 ili više odsto, dok oko deset odsto gleda na mogućnost da njihova otplata poraste za 60 ili više procenata.
Prošle nedelje, ANZ banka je revidirala ciljnu stopu gotovine za kraj godine na 3,35 odsto, što je najviša stopa među četiri velike banke. Kako bi došla na ovaj nivo, banka predviđa da će RBA u avgustu, septembru, oktobru i novembru povećati stope za 0,5 odsto.
Pojedini smatraju da je procena preterana, međutim, u kontekstu trenutne snage Ozi ekonomije i kamatnih stopa u ključnim zapadnim zemljama, koje rastu još brže, lako je predvideti kako bi se stvari potencijalno mogle odigrati.
Tako je, recimo, prošle nedelje Banka Kanade iznenadila svet podižući kamatne stope za čitav procenat.
U međuvremenu, u SAD se govori da će Federalne rezerve povećati stope za 0,75 odsto sledeće nedelje i nastaviti da agresivno povećava stopu u narednim mesecima.
Glavni zadatak RBA je da da doprinosi stabilnosti valute, punoj zaposlenosti i ekonomskom prosperitetu i blagostanju australijskog naroda.
Pri tome se te obaveze najčešće svode na dve misije – da inflacija bude u ciljnom opsegu od dva-tri odsto i težnja za niskom nezaposlenošću.
Na prvi pogled, RBA je prilično “podbacila“. Ako su tačne prognoze Ministarstva finansija i same Banke rezervi da će inflacija dostići sedam ili više odsto, to bi označilo najviši nivo inflacije u Australiji od kada je RBA definisala svoje ciljeve pre skoro 30 godina.
S druge strane, stopa nezaposlenosti trenutno iznosi svega 3,5 odsto, što je najniži nivo od kada su uporedivi podaci počeli pre skoro 50 godina. Ali pripisivanje ovoga RBA i monetarnoj politici je diskutabilno.
Prema analizi ekonomiste kompanije IFM Investors, Aleksa Džojnera, ako bi radno sposobno stanovništvo nastavilo da raste istom stopom kao pre pandemije, stopa nezaposlenosti bi bila oko 5,5 odsto, što je više nego kada je pandemija počela.
Ukoliko se ima u vidu zadatak RBA, to znači da će nadležni nastaviti da podižu gotovinsku kamatnu stopu.
S rastućom inflacijom i rastućim rizikom da bi ona mogla da se ukoreni u domaćoj ekonomiji, RBA se odlučila na agresivno podizanje stope u pokušaju da obuzda inflaciju pre nego što bude prekasno.
Međutim, to može da bude izazovno na vlasnike kredita.
S obzirom na to da inflacija u Australiji još nije blizu očekivanog vrhunca i da je tržište rada izuzetno snažno, stope bi mogle nastaviti da rastu u bliskoj budućnosti.
Pri tome je to, po oceni ekonomista, mač sa dve oštrice.
Naime, dobra vest je da je tržište rada snažno i iako se sprema “oluja“ na globalnom ekonomskom horizontu.
Loša vest je da što duže tržište rada ostaje snažno, to mogu biti veće stope, jer RBA udvostručuje svoje pokušaje da smanji agregatnu tražnju u borbi protiv visoke inflacije, bez obzira što je utvrđeno da plate nisu uzrok inflacije, nego visoki profiti kompanija.
Pad cena kuća
Postavlja se i pitanje pada cena kuća. Prema analizi kompanije za upravljanje fondovima “Kulabah kapital“, cene stanova mogle bi pasti i do 31 odsto ako stopa gotovine RBA dostigne maksimum od 4,25 odsto. Po ovom scenariju, stopa gotovine raste na 4,25 odsto tokom 2023, nakon čega sledi smanjenje stope u dve naredne godine, da bi se vratila na 3,75 odsto do kraja 2025.
