Regionalni centar za upravljanje otpadom u Novom Sadu Evropska komisija je ocenila kao najbolji u Srbiji, nakon što je u poslednjih deset godina u programe i projekte u oblasti unapređenja životne sredine uloženo više od tri milijarde dinara, istakla je članica Gradskog veća za imovinsko-pravne poslove Novog Sada Mira Radenović.
Ona je napomenula da je takav rezultat postignut multidisciplinarnim radom na svim frontovima i to zalaganje u prethodnoj deceniji dalo je brojne pozitivne efekte.
– Sa životnom sredinom jedino se tako i može raditi, budući da sve utiče jedno na drugo, pa smo se ovde bavili vodom i vazduhom i zemljištem i ozelenjavanjem, a posebno smo ponosni na značajno podignut nivo zelenog fonda u gradu – naglasila je Radenović.
Ona je navela da je za 40 godina Novi Sad dobio tri nova parka, a u ovoj godini projektovan je i park kod Spensa koji je u samom srcu grada.
– Jednu potpuno urbanu sredinu 2023. godine pretvorićemo u pravu zelenu oazu tako da će Novosađani živeti lepše, bolje i kvalitetnije – istakla je gradska većnica.
Kako je kazala, sugrađani su najbolje reagovali na subvencije za bicikle, jer je Novi Sad prvi grad u Srbiji koji je zajedno s nevladinim sektorom ušao u program finansiranja kupovine novog dvotočkaša na ljudski pogon.
– Do sada smo već tri puta imali pozive za zainteresovane građana i svaki put smo imali više od 10.000 prijavljenih, što znači da su Novosađani više nego voljni da bicikl koriste kao novi vid zdravog i zelenog prevoza – rekla je ona i dodala da je nakon ta tri poziva 3.500 novih aktivnih biciklista u Novom Sadu.
S tim u vezi je profesor Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu dr Predrag Kojić istakao da Novi Sad teži da po broju bicikala dostigne, pa i prestigne Amsterdam.
– Kod nas je, u odnosu na Beograd, sve ravno i možete veoma brzo stići od tačke A do tačke B, a da se ne umorite, pa želimo da budemo kao Amsterdam i svakog dana posvećeno radimo na podizanju svesti građana da teže očuvanju životne sredine – kazao je on.
Dodao je da je trenutno u Novom Sadu najveći problem nesanitarna deponija koja treba da se preuredi u sanitarnu.
– Više od 95 odsto otpada se deponuje i to mora da se promeni, ali mi trenutno realizujemo projekat koji će služiti tome da se izgradi nova sanitarna deponija gde će procenti biti obrnuti – trudićemo se da tretiramo sav pristigli otpad i da svega deset odsto od ukupnog otpada deponujemo – rekao je Kojić i naglasio da će sav ostali otpad biti tretiran i pretvaran u reciklabile, odnosno materijal koji može da se reciklira i od njega se dobija eneregent u obliku biogasa, istakao je dr Kojić.
On je naglasio da je projekat sanitarne deponije zapravo projekat izgradnje Regionalnog centra za upravljanje otpadom.
– Trenutno u Srbiji nema takvog projekta, iako svi gradovi teže da se spoje u regione, da osnuju takve centre i da recikliraju otpad – kaže profesor i naglašava da su u ovom projektu učestvovali profesori Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu, Prirodno-Matematičkog i Fakulteta tehničkih nauka, zatim tim projektanata i čelnici lokalne samouprave.
Kaže i da bi otpad trebalo posmatrati kao sirovinu, a ne kao otpad, pogotovo sada u eri dekarbonizacije i zamene fosilnih goriva.
– Primena i efekti cirkularne ekonomije najbolje se mogu videti baš kroz upravljanje otpadom – istakao je dr Kojić.
Mira Radenović objasnila je detaljnije ovaj kapitalni projekat u novosadskom naselju Klisa.
– Grad Novi Sad je pre dve i po godine započeo izradu projektno-tehničke dokumentacije za Regionalni centar za upravljanje otpadom, budući da želimo da prestanemo sa dosadašnjim nekorišćenjem čvrstog komunalnog otpada odnosno njegovim bacanjem – rekla je ona.
Članica Gradskog veća navela je da to konkretno za Novosađane i svih sedam opština u regionu (Bačka Palanka, Bački Petrovac, Beočin, Žabalj, Srbobran, Temerin i Vrbas) znači da sakupljen otpad više neće biti bacan u zemljište.
– Neće biti zagađenja životne sredine, neprijatnih mirisa, prašine, već ćemo koristiti otpad za proizvodnju energije, odnosno goriva od otpada, a deponovaćemo samo mali deo otpada za koji ne postoji način da se reciklira, bar današnja tehnologija nije dotle stigla – objasnila je Radenović.
Naglasila je da se projekazt sprovodi sa EU, da je prošao ozbiljne revizije Evropske komisije i ocenjen kao jedan od najboljih projekata do sada koji je Evropska komisija radila u Srbiji.
– U Srbiji postoje sanitarne deponije ali ne sa fabrikom za mehaničko-biološki tretman otpada. Sve direktive na koje nas danas upućuje EU, a koje su i za njih zahtevne, mi ćemo izradnjom Regionalnog centra za upravljanje otpadom ispuniti, i to je svetli primer ne samo u Srbiji već i u ovom delu Balkana – istakla je Mira Radenović i naglasila da je Grad više nego ponosan kao lider u regionu kada je reč o upravljanju otpadom i zaštiti životne sredine.
Dodala je da Novosađani žele i vole da recikliraju, pa je u 2022. godini u Novom Sadu postavljeno 150 kontejnera, odnosno zvona za skupljanje stakla.
– Postavili smo i više od 30 podzemnih kontejnera za PET ambalažu i Novosađani su više nego voljni da učestvuju u svim akcijama koje se odnose na unapređenje životne sredine, posebno na upravljanja čvrstim otpadom – navela je većnica.
On ističe da se u prethodnom periodu iz pomenutih 150 kontejnera mesečno prikupi preko deset tona stakla u sve se reciklira u Centru za reciklažu na novosadskoj deponiji.
– Ono što je važno je da do kraja 2023, a to je zadatak koji smo sebi postavili, imamo više od 500 zvona za staklo što znači da ćemo obuhvatiti ceo grad, a uvodimo i kontejnere za primarnu separaciju papira i nastavljamo sa uvođenjem primarne separacije PET amabalaže – istakla je Radenović.
Radenović kaže i da je do kraja 2023. cilj gradske vlasti da tu primarnu separaciju u Novom Sadu podigne na jedan ozbiljan nivo.
Članica Gradskog veća poručila je da će Novi Sad nastaviti i u narednoj godini da izdvaja značajna sredstva za projekte zaštite i unapređenja životne sredine.
– Značajno smo se pomerili u pravcu ozelenjavanja te nam sledi izgradnja botaničke bašte u Novom Sadu, druge po redu, uz beogradsku, u Srbiji – rekla je Radenović.
Pored toga, naglasila je i da je sistem upravljanja otpadnim vodama nešto na čemu će raditi i to je sledeći projekat u oblasti komunalne infrastrukture i u vezi sa zaštitom životne sredine.
– Izgradićemo centralni prečistač u sklopu programa “Čista Srbija” i to je nešto što očekujemo da završimo u narednih nekoliko godina budući da je to izuzetno veliki projekat, čija vrednost je veća od 100 miliona evra i neophodna nam je stručna podrška novosadskog Univerziteta, kao i novac koji moramo obezbediti – najavila je članica Gradskog veća.
