List piše da je Ganić uhapšen na zahtev Srbije na osnovu Evropske konvencije iz 1957. godine, koja predviđa proceduru u kojoj sudije ne razmatraju dokaze već samo relevantne informacije o identitetu i kredibilnosti optužbe o navodnom zločinu i u koju nadležni ministar može da se umeša tek pri kraju i to na veoma ograničen način.
Srbija je raspisala poternicu za Ganićem zbog umešanosti u zločin u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu 1992. godine.
"Dejli telegraf" piše da je vlada u Londonu pre samo nekoliko nedelja bila umešana u sličan spor kada nije mogla da garantuje bivšoj ministarki inostranih poslova Izraela Cipi Livni, da neće biti uhapšena ako dođe u London zbog palestinskih optužbi o ratnim zločinima.
Ganićev slučaj je, pak, piše list, obnovio zahteve za promenu postojećeg zakona za koji je čak i bivši britanski premijer Margaret Tačer, inače blizak prijatelj Ejupa Ganića, rekla da postavlja opasan presedan za strane državnike koji dolaze u London.
Spoljnopolitički dopisnik "Dejli telegrafa", u zasebnom članku, tvrdi da Ganić "nije ubica, već čovek koji je zauzdavao ubice". Autor teksta se poziva na britanske stručnjake za Balkan tvrdeći da je "Ganić poslednji čovek koji treba da bude uhapšen za ubijanje Srba".
"Ironija njegovog hapšenja u Londonu je ta što se povukao iz političkog života zbog optužbi svojih bivših saveznika u Sarajevu da je suviše pro-srpski orijentisan", čemu "Dejli telegraf“ dodaje da, ne samo da nikakvi dokazi protiv Ganića nisu pronađeni, već da je nasuprot tome "on uvek pokušavao da zauzda svoje sunarodonike u njihovim ubilačkim namerama."
S druge strane, Ganić je smetao Srbima jer je kao "obrazovan i na engleskom jeziku veoma elokventan predstavnik svog naroda, rušio njihovu tezu da je rat u Bosni bio posledica muslimanske zavere protiv jedinstvene hrišćanske Evrope", piše "Dejli telegraf", prenosi Bi-Bi-Si.
