Na evidenciji proizvoda koje je Bosna i Hercegovina izvozila ove godine našle su se urme, banane, grejpfrut i ananas, koji nisu karakteristični za ove prostore.
Prema podacima Spoljnotrgovinske komore BiH, do kraja juna ove godine izvezeno je urmi u vrednosti 389.494 KM (oko 200 hiljada evra), banana za 104.691 KM (53,5 hiljada evra), grejpfruta za 34.071 KM (17,4 hiljade evra), i ananasa za 18.620 KM (9.500 evra).
“S obzirom na to da BiH nije pogodna za uzgoj ovih kultura može se zaključiti da se radi o reeksportu, odnosno realizaciji poslovnih ugovora sa povezanim licima u regionu, prvenstveno među članicama CEFTA, odnosno uvozu radi izvoza koji je dozvoljen u slobodnoj trgovini”, rekli su za Nezavisne novine iz Spoljnotrgovinske komore BiH.
Dodaju da je, ipak, izvoz tropskih voćki znatno manji u odnosu na uvoz. Prema njihovim podacima, do kraja juna ove godine u BiH je uvezeno banana u vrednosti oko 32,5 miliona KM (16,6 miliona evra), urmi oko 3,5 miliona KM (oko 1,8 miliona evra), grejpfruta oko 1,1 milion KM (562,4 hiljade evra), te ananasa u vrednosti oko 815.000 KM (416,7 hiljada evra).
“Voćare ne čudi što tropsko voće uvozimo, ali ih brine to što stižu i voćke koje je ovde moguće proizvesti poput jabuka”, navodi list.
– Uvozne cene su manje, ali je njihovo voće dosta lošijeg kvaliteta u odnosu na domaće, radi se o starom voću koje je dugo stajalo u hladnjačama – rekao je za “Nezavisne” Dragoja Dojčinović, predsednik Udruženja voćara Republike Srpske.
Kada je u pitanju izvoz južnog voća iz BiH, Dojčinović kaže da se radi o reeksportu, koji nije profitabilan za BiH.
– Tu sama država gubi jer je BiH samo protočna država, nema poreza i naknada. Međutim, to nije samo slučaj sa južnim voćem, već i sa kruškom i jabukom, a mi smo upozoravali na taj problem – dodao je on..
Prema njegovim rečima, u BiH se od južnog voća proizvode pretežno mandarine u količini koja nije dovoljna za domaće tržište.
