Džozef: Zelenski bi priznavanjem Kosova promenio dinamiku stvari na Zapadnom Balkanu

EPA/Andrzej Lange

Bivši zamenik šefa misije OEBS na Kosovu i Metohiji Edvard Džozef rekao je danas da predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski ima ključ da promeni dinamiku stvari na celom Zapadnom Balkanu.

Džozef je u Komitetu za spoljne poslove u britanskom parlamentu izjavio da će Zelenski “priznanjem nezavisnosti Kosova izvršiti promenu”.

Tada bi pet država EU, dodaje Džozef, koje ne priznaju nezavisno Kosovo, “bile ostavljene da biraju između njega i ruskog predsednika Vladimira Putina”.

– Ukoliko Zelenski ustane i kaže da je priznanje Kosova u interesu Ukrajine i da Ukrajina priznaje nezavisnost Kosova, uključujući i intervenciju NATO, onda to menja dinamiku stvari. Privolite Grčku, a nakon što dođe Grčka, doći će i druge zemlje. To će napraviti situaciju državama iz EU koje ne priznaju Kosovo da se svrstaju ili uz Zelenskog ili uz Putina – rekao je Džozef.

Džozef, predavač na Školi za napredne međunarodne studije Univerziteta Džons Hopkins, rekao je da je evropski predlog najbolje što može da se uradi između Prištine i Beograda u ovom trenutku.

Ali tvrdi i da to neće rešiti problem.

– Sporazum koji je sklopljen je najbolje što okolnosti dozvoljavaju, nudi konkretna bilateralna poboljšanja, ali ne menja status geta za Kosovo ili čak potencijalno ne utiče na odnose Srbije sa Rusijom – rekao je Džozef.

Džozef je okrivio pet zemalja EU – Grčku, Kipar, Slovačku, Rumuniju i Španiju koje ne priznaju Kosovo, navodeći da su time reafirmisale poziciju Srbije.

– Direktno, ove države daju Beogradu polugu da napadne suverenitet i funkcionalnost tri od četiri susedne države, u kojima Srbi žive u značajnom broju, u Bosni i Hercegovini, na Kosovu i u Crnoj Gori – rekao je Džozef.

Džozef je rekao da samo u Hrvatskoj Beograd ne utiče na tamošnje Srbe i da se tamošnji Srbi ponašaju kao obični građani, a ne kao separatisti.

On je dodao da Srbija prema sporazumu treba da odustane od pokušaja da “blokira članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama”, ali dodaje da ne kontroliše Srbija članstvo Prištine u NATO i Evropskoj uniji, već pet država EU.

Što se tiče Zajednice srpskih opština, Džozef je rekao da bi to trebalo da bude pitanje konačnog statusa.

– Autonomija u bilo kojem obliku, pa i benignom, je pitanje konačnog statusa, posebno u srpskoj zajednici sa separatističkom motivacijom. Tako su hrvatski Srbi dobili ovo udruženje, ali prvo su bili prisiljeni da prihvate hrvatske zakone. Potrebna je autonomija, onda kada prihvate suverenitet države u kojoj će se vršiti, to je vrlo jasno. Problem je u tome što je ZSO obaveza ranijeg sporazuma, a ne poslednjeg sporazuma – rekao je on.

U međuvremenu, Džozef je, komentarišući ocenu bivšeg britanskog diplomate Entonija Monktona da je “Srbima NATO bombardovanje duboko usađeno u sećanja i da to ne treba zaboraviti”, rekao da je Zapad odmah posle 1999. stao na stranu Srbije.

– Zaustavili smo albanski ustanak u Preševskoj dolini. Napravili smo specijalni sud u Hagu, koji sudi samo Albancima, odnosno zločinima koje su počinili Albanci, a ne Srbi, dok smo 2020. godine naterali predsednika jedne republike Hašima Tačija da podnese ostavku i ode u Hag, gde odgovara na optužbe za zločine počinjene nad Srbima. Takođe, Džozef Bajden, dok je bio potpresednik SAD otišao je u Beograd, ne da se izvini za postupke NATO, već da izrazi saučešće zbog izgubljenih života. Dokazano je da se ne radi o velikoj Albaniji, da se ne radi o kažnjavanju Srba, već o reakciji na agresiju – napomenuo je Džozef.