Džonson protiv parlamenta, šta se dešava u Britaniji?

Tanjug/AP

Lažni rat je završen, počinje prava borba za Bregzit, konstatuje “Politiko” nakon što je britanski premijer Boris Džonson pokrenuo suspenziju parlamenta, čime se poslanicima skraćuje vreme da blokiraju Bregzit bez sporazuma.

Posle letnjih trzavica i spekulacija, odluka Borisa Džonsona da od kraljice Elizabete Druge zatraži da suspenduje rad parlamenta na mesec dana, što je ona odobrila, izazvala je šok u Vestminsteru.

“Odluka premijera je nesmotrena i neustavna”, izjavio je za Politiko bivši državni tužilac Dominik Griv, konzervativac koji se protivio Bregzitu.

Parlament će biti suspendovan na pet nedelja, pre 31. oktobra, datuma kada Velika Britanija treba da napusti EU.

Političari sa obe strane debate o Bregzitu ovaj potez nazivaju državnim udarom.

Džonson želi da započne novo parlamentarno zasedanje, od 14. oktobra. Umesto uobičajene tronedeljne jesenje pauze, parlament će ovog puta staviti ključ u bravu 10. septembra.

Sa tako malo vremena, poslanici će teško uspeti da spreče Veliku Britaniju da napusti EU bez dogovora, navodi BBC.

Parlament svake jeseni prestaje sa radom na nekoliko nedelja, ali ovo nije uobičajena pauza. Džonson prekida trenutno parlamentarno zasedanje u kritičnom momentu.

Velika Britanija je prvobitno trebalo da napusti Evropsku uniju 29. marta. Nakon što je parlament odbio sporazum o kojem se u tri navrata pregovaralo sa EU, rok je produžen. Datum za napuštanje EU sada je 31. oktobar.

Džonson, jedan od ključnih aktera u Brezit kampanji, obećao je da će proces dovesti do kraja po svaku cenu – sa ili bez sporazuma.

Ipak, većina opozicionih poslanika u parlamentu, kao i mnogi iz vladajuće Konzervativne partije, ne žele napuštanje EU bez sporazuma. Oni se plaše da bi to moglo da naudi britanskoj privredi, da dovede do rasta cena i ograničenog pristupa najvećem tržištu u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Zapretili su da će izglasati zakon kojim će Bregzit bez sporazuma biti onemogućen. Kada im to ne bi pošlo za rukom, tražili bi glasanje o nepoverenju u vladu.

BBC napominje da je suspenzija parlamenta legalna i da se to uobičajeno dešava između kraja jednog saziva i početka sledećeg. Međutim, okolnosti su neobične.

Pravno osporavanje ovog poteza bi bilo teško, s obzirom na to da vlada ne krši ni jedan zakon. Jednostavno koristi parlamentarnu proceduru, dok premijer Džonson pokušava da ispuni obećanje koje je dao tokom kampanje – da će izvesti Ujedinjeno Kraljevstvo iz EU.

Poslanici mogu da se slože sa suspenzijom, uz rizik da će doći do Bregzita bez sporazuma, ili mogu da pokrenu izbore izglasavanjem nepoverenja vladi.

Predsedavajući Donjeg doma parlamenta, Džon Berkov, opisao je suspenziju kao “ustavnu sramotu” koja je osmišljena kako bi sprečila poslanike da raspravljaju o Bregzitu.

Parlament će početi sa radom 3. septembra, ali će odmah zatim otići na pauzu.

Ako se stvari budu odvijale kako premijer Džonson želi, parlament će početi sa radom 14. oktobra, dve i po nedelje pre nego što Ujedinjeno Kraljevstvo treba da napusti EU.

Međutim, ako poslanici izglasaju nepoverenje pre 10. septembra, moglo bi doći do opštih izbora u oktobru.

Analizirajući da li će se Bregzit ipak destiti ako dođe do izbora, BBC na srpskom navodi da ako pobede konzervativci, onda hoće. Već su u vođstvu sa oko 31 odsto po ispitivanjima javnog mnjenja, nakon što je u julu Boris Džonson preuzeo mesto predsednika vlade od prethodne premijerke, Tereze Mej.

Glavna opoziciona laburistička partija kaska za 10 do 12 posto i sada ima oko 21 odsto podrške. Laburisti su podeljeni između tradiocionalnih sredina sa radničkom klasom, koje imaju tendenciju da podrže Bregzit i glasača u gradovima koji su više za ostanak u EU.

Ali, pobeda konzervativaca nije nužno izvesna. Druge stranke, uključujući i liberalne demokrate levog centra i škotske nacionaliste, oštro se protive Bregzitu pod bilo kojim uslovima.

A tu je i Bregzit stranka, koju predvodi Najdžel Faradž, koji želi da Ujedinjeno Kraljevstvo izađe iz EU po svaku cenu.

Fluidna politička situacija i tesni rezultati ispitivanja javnog mnjenja otežavaju davanje prognoza o tome ko će osvojiti većinu, ako je iko uopšte osvoji.