On decenijama živi u Holandiji, a u Srbiji vodi dva spora. Štulić je napisao pesmu advokatima nakon što mu je iz Beograda stigla vest da je sudija obustavila postupak u kom on tuži portal za uvredu zato što nije došao na saslušanje.
– On je mogao po zakonu da svedoči i video-linkom, ali je to odbijeno. Shvatio je da su u Srbiji ugrožena i njegova prava i prava advokata, kao i svih građana. Napisao je nešto što neće biti lako svakome da razume, jer je sročeno filozofski i umno – kaže njegov punomoćnik Stevan Janković.
Pesma za advokate
1. Pravosuđe je državna služba. Država je narodna
služba (zastupništvo zajednice). Pošto se zbog navale
zastupništva menjaju, kakav narod, takva vlast – kazuju.
2. Budući su državni službenici plaćeni, nužno je
i korist u jednačinu uvesti. Narodna korist je
boljitak zasnovan na stvaranju viška vrednosti (jer
to je dobitak kad se na kraju meseca isplate
svi troškovi); državi pak nije na kraj pameti seći
granu na kojoj sedi (jer ako ponestane viška
vrednosti, iznutra će se do zadnjeg izjesti), otuda
svim silama pomaže i štiti višak vrednosti. Taj
višak vrednosti su stvaraoci, kao što im ime
govori. Oni prihod ostvaruju. Međutim, ako
nema stvaraoca, onda preostaje samo krađa
(razbojništvo, otimačina, pljačka, i sve između),
te se država priklanja izvoru prihoda – brod
potone, ali se odmah ne prestaje sa građenjem
luke, jer tri godine po smrti poslovnog subjekta
njegova birokracija još punom parom nastavlja
trudbeničkim kulukom dopisivanja. Otuda je
samo pitanje trenutka kad zastupništvo postaje
samom sebi svrha, dok se ne razgradi ili ga neko
drugo veće ili manje zastupništvo ne poništi.
3. Jedino što traje su duhovna pregnuća, dabome.
