Najveća zvezda 70. Berlinala, Džoni Dep predstavio je na festivalu svoj novi film “Minamata” koji je sniman u Srbiji. U ekskluzivnom intervjuu za RTS govorio je o ulozi u tom ostvarenju, ali je otkrio i šta najviše voli u Srbiji.
Uprkos tome što Berlinale nije koncentrisano na holivudske zvezde, svojim sjajem i likom koji je otelotvorio u Minamati, Džoni Dep je privukao najveću pažnju svetskih medija.
U ulozi hrabrog i beskompromisnog Vilijema Judžina Smita, američkog ratnog fotografa koji je u Japanu početkom sedamdesetih godina prošlog veka zabeležio opasno trovanje stanovnika Minamate živom, za koje je bila odgovorna moćna japanska korporacija, još jednom je iznenadio fantastičnom glumačkom transformacijom.
Judžin Smit je bio živopisan, kompleksan lik. Tragična, nespokojna osoba. Dep kaže da nije bilo izazovno preneti Judžinove osobine i priču na ekran jer on sam ima veoma slične osobine.
– Kad glumite nekog ko je blistao tokom života, deluje kao da se sve sada dešava. Bio je strastveni umetnik i svidelo mi se što je bio bodljikav, kao čovek-kaktus. Ali, to je razvio jer je bio osetljiv. Duboko je osećao svaku svoju fotografiju nastalu u Minamati. Velika je odgovornost glumiti nekog kao što je Judžin Smit – istakao je američki glumac.
Veliki deo ekipe koja je radila na ovom filmu je iz Srbije. Za članove ekipe Dep ima samo reči hvale.
– Priče ljudi koji su radili sa nama su daleko od tragedije iz Minamate, ali Srbija je svakako, kao i ceo region, videla dovoljno užasa. Kad gledaš film, nešto moraš da osetiš, zato što si primoran da vidiš i sebe u tim okolnostima – objasnio je Dep.
– Ekipa je povremeno bila u suzama. Kako su radili i strast koju su uneli ušla je u DNK ovog filma. I naravno – hrana je bila fantastična – otkriva reditelj Levitas dok se Dep nadovezuje i precizira šta je bilo posebno dobro: “Ćevapčići”.
Minamata je univerzalna priča o čovečanstvu. Komentarišući mogućnost nastanka nekih novih pokreta koji bi se više zauzeli za zaštitu planete, Dep kaže da je dovoljna samo jedna osoba kojoj je stalo da počne da se krnje monstruozne korporacije.
– Potom se priključi još deset, pa pedeset, pa njih dvesta. A onda postanu sila. Fascinira me to što ljudi imaju moć, samo to još ne shvataju. Kada su složni, mogu da priđu svakom ko je finansijski jak i uticajan. Ljudi su daleko moćniji od svih tih kompanija, gornjeg ešalona. Ako nešto nije u redu, treba da se bore – poručio je Dep.
