Dve decenije nakon početka “rata protiv terorizma” u Avganistanu, radikalni islamisti i dalje predstavljaju veliku pretnju po Nemačku.
Preko hiljadu osoba se smatraju potencijalnim teroristima i policija ih pomno prati.
Sven Kurenbah se još uvek seća svakog detalja. Dan kada su slike srušenih tornjeva Svetskog trgovinskog centra u Njujorku prikazivane po TV ekranima širom sveta i minuta ćutnje u berlinskoj policiji, koji su spontano održali.
Kada su 11. septembra 2001. islamistički teroristi pretvorili putničke avione u oružje, ubivši gotovo tri hiljade ljudi, Kurenbah je bio šef inspekcije pri specijalnim snagama berlinske policije. Danas je on vodeći nemački istražitelj kada su u pitanju džihadisti.
“Islamistički terorizam“ početkom milenijuma nije bio odomaćen termin u nemačkim snagama bezbednosti, rekao je Kurenbah nedavno. Time se bavilo svega desetak ljudi u tajnoj službi. Kurenbah je od 2019. na čelu novoosnovanog odeljenja koje se bavi islamizmom u okviru Saveznog zavoda za borbu protiv (BKA).
On sada ima tim od oko 500 detektiva, naučnika, prevodilaca i analitičara koji vode istrage protiv islamista, posmatraju lica koja predstavljaju pretnju i pokušavaju da spreče napade.
Kurenbah je zabrinut što se dve decenije nakon napada 2001. talibanska zastava ponovo vijori nad Kabulom. “Bojim se da će talibani tolerisati veliki broj terorističkih organizacija na njihovoj teritoriji i da će opet aktivirati kampove za obuku terorista“, kaže on za Dojče Vele. “Oni su oduvek postojali, posebno u pograničnom području između Avganistana i Pakistana.“
Ovaj policajac ukazuje na organizacije koje su nestale sa naslovnih stranica, a koje u samom nazivu imaju nemačku referencu, poput nemačkih talibanskih mudžahedina. “Tada su već snimali propagandne video-zapise na područjima Avganistana gde su talibani imali kakvu-takvu kontrolu.“
Kerstin Epert je primetila da razne grupe u Nemačkoj propagandistički procenjuju razvoj situacije u Avganistanu. Ulazak talibana u Kabul, prema rečima ove ekspertkinje za islamizam iz Bilefelda, “poklon je pokretu u Nemačkoj“. Nakon pada Islamske države u Siriji, islamisti sada ponovo govore o “pobedi islama“.
Preko hiljadu opasnih osoba
Prema navodima BKA, trenutno se 554 islamista povezanih sa Nemačkom vode kao moguća teroristička pretnja, iako se mnogima ne mogu dokazati konkretna krivična dela ili da su deo terorističke organizacije. Od njih, samo 90 je u pritvoru, a 136 živi van Evrope – naprimer oko Idliba na severu Sirije.
Pored njih, postoji još 527 “relevantnih lica“, koja deluju u okruženju potencijalnih terorista i za koje vlasti vjeruju da će pružiti logističku ili drugu podršku u terorističkim napadima.
To znači da se broj osoba koje predstavljaju akutnu islamističku pretnju u Nemačkoj smanjio za otprilike četvrtinu u odnosu na decembar 2019. U to je vreme Savezna vlada navela da postoji 679 verski motivisanih osoba koje predstavljaju potencijalnu terorističku pretnju.
Stručnjak za islam Mihael Kifer potvrđuje da su militantne snage od neuspeha Islamske države u Siriji potisnute i zamenjene klasičnim islamističkim mrežama. Kifer naglašava da će nas ova tema i dalje zaokupljati. To pokazuje i pogled na izveštaje Službe za zaštitu ustavnog poretka napisan na gotovo 70 stranica.
“Rat protiv terorizma“
Jačanje islamističkih struja širom sveta – uključujući Nemačku – ima veze s načinom na koji je vođen “rat protiv terorizma“ koji je pre dve decenije proglasio tadašnji predsednik SAD Džordž Buš. Napad na Irak, koji nije bio u skladu sa međunarodnim pravom, uvođenje mučenja pod eufemističkim nazivom “pooštrene tehnike saslušavanja“, višedecenijsko zatvaranje ljudi bez ikakve sudske presude u Gvantanamu i Bušova retorika “krstaškog rata“ – sve je to odigralo veliku ulogu u islamističkoj propagandi.
– Ljudi su to rado prihvatili i na tome razvili svoje narative o žrtvama – objašnjava Mihael Kifer. Na taj način se terorizam među mnogim muslimanima mogao veličati kao odbrambeni rat.
S tim se u potpunosti slaže politikolog Julijan Junk iz Hesenske fondacije za mir i istraživanje sukoba.
– Možemo reći da su nezakonite metode u ‘ratu protiv terorizma’ imale mobilizacijski efekat na salafističke i džihadističke grupe – rekao je Junk za Dojče Vele.
“Takva iskustva nepravde itekako mogu doprineti procesima radikalizacije. Oni retko kad imaju jedan uzrok, već su uglavnom rezultat spleta okolnosti.“
Junk ukazuje i na druge faktore, koji su odigrali ulogu u poslednjih 20 godina. “Danas imamo bespilotne letelice, algoritme na internetu, mogućnost brzog prekograničnog organizovanja u šifriranom obliku ili razmene ideja. Sve ovo doprinosi osećaju da postoji veća mobilizacija, ali i strah od terorizma.“
U isto vreme, ove nove tehnologije su, po rečima Junka, otvorile prostor za preventivno i policijsko suzbijanje terorizma.
Od 2014. je više od hiljadu Nemaca emigriralo u područje takozvanog Kalifata u Siriji i Iraku, kako bi se pridružili džihadistima. “Emigracioni talas je iznenadio nemačke vlasti“, kaže stručnjak za islamizam Kifer.
Tada su pokrajinske i državna vlada uložile mnogo novca u programe prevencije. Kifer spominje cifru od preko sto miliona evra godišnje. Ti programi su posebno usmereni protiv salafizma. Ovo posebno konzervativno tumačenje islama često daje ideološku osnovu militantnim džihadistima.
