Američki bezbednosni stručnjak Adrijan Štuni upozorio je za “Glas Amerike” da se u zemlje Zapadnog Balkana vratilo oko 460 džihadista iz Iraka i Sirije, te da su “bez ikakve kontrole” i zbog toga predstavljaju najveći bezbednosni rizik u regionu.
Štuni je apostrofirao povratak vojnika Islamske države na Kosovo, navodeći da su ti islamisti poseban rizik za region zato što vlasti u Prištini nemaju ni kapacitet ni političku volju da ih sankcionišu i kasnije resocijalizuju.
– Kosovska teritorija najviše je pogođena brojem povratnika sa ratišta u Siriji i Iraku. Od 460 bivših boraca ISIS, koliko ih se vratilo u zemlje Zapadnog Balkana, čak 250 se nalazi na Kosovu. Prištini nedostaju finansije i stručnost kako bi ih držali pod kontrolom i zbog toga su oni jasna bezbednosna pretnja. Fokus ne bi trebalo da bude samo na borcima sa stranih ratišta, već i na ženama koje su takođe indoktrinirane tokom boravka u zonama konflikata. Osim toga, veliki problem su i deca džihadista, koja nemaju potrebnu rehabilitaciju, stručnu pomoć, ne idu u školu i s njima bi u budućnosti i te kako moglo da bude problema – objasnio je Štuni.
Stručnjak iz oblasti borbe protiv terorizma, profesor Darko Trifunović, upozorava da su povratnici sa ratišta bez kontrole zato što nijedna zemlja Balkana nema jasnu strategiju njihove resocijalizacije, ali ni sistem kako da se obračuna sa “mašinerijom u pravljenju terorista”.
– Pitanje deradikalizacije, odnosno resocijalizacije bivših pripadnika Islamske države i njihovih porodica, žena i dece, jeste najteži i najvažniji posao, ali nažalost ceo region, a tu mislim i na Srbiju, ima tek nekoliko stručnjaka iz ove oblasti, a
nijedan još nije angažovan na tim poslovima. Umesto toga, region je preplavljen “stručnjacima” koji nikada u životu nisu bili na terenu ili videli živog teroristu. Tu je ključan problem, čije posledice ćemo tek ispaštati – ističe Trifunović.
Prema njegovim rečima, najteža situacija je na Kosovu, koje nema kapaciteta da se suoči sa povratnicima i njihovim porodicama.
– I pored prisustva međunarodnih mirovnih snaga, Kosovo je potpuno nesposobno da se uhvati ukoštac sa ovim problemom, zbog čega će biti konstantan izvor pretnje po bezbednost celog regiona. Javnost mora da shvati da je na prostoru Balkana stvorena mašinerija za izradu terorista i da ona ni u jednom jedinom segmentu nije uništena – zaključuje Trifunović.
Varljive brojke
Darko Trifunović (na slici) naglašava da je pogrešno licitirati sa brojem džihadista sa Balkana koji su otišli u Siriju i Irak zato što su te brojke varljive.
– Kada je reč o Bošnjacima, svi apostrofiraju državljane BiH, zaboravljajući da je najveći broj njih otišlo na ratišta iz Švedske, Nemačke i Austrije. Slično je i kad je reč sa kosovskim Albancima, gde je mnogo više onih koji su pristupili Islamskoj državi, a prethodno su se nastanili u zemljama Evrope – ukazuje Trifunović.
Rat klanova
Trifunović ocenjuje da će problemi na Kosovu tek eskalirati zato što će povratnici sa ratišta preuzeti primat “duhovnih vođa”.
– Na Kosovu su i dalje jaki klanovi i ne treba da se iznenadimo ako uskoro upravo ti povratnici postanu duhovne vođe. Teško je proceniti da li bi nakon toga moglo da dođe do “rata klanova” koji bi faktički bio rat za “istinsku veru”, ali ni to nije nemoguć scenario – naglašava Trifunović.
Ispod “radara” 100.000 džihadista
Dževad Galijašević, ekspert iz oblasti borbe protiv terorizma, podseća da Islamska država možda jeste pobeđena na terenu, ali nije njena radikalna islamska ideologija.
– Najveći problem je to što je čak 100.000 pripadnika ID bukvalno “nestalo”. Oni su pod radarom bezbednosnih službi, a istovremeno imaju odlične domaćine i na Kosovu i u BiH. U ovim zemljama nema ni političke ni druge volje da se ovaj problem reši, pa prostor Balkana postaje baza za buduće delovanje džihadista u Evropi – tvrdi Galijašević.
