Broj žrtava nigerijskih džihadista izračunao je uticajni njujorški Savet za spoljne poslove, i to samo za period od novembra 2012. do istog meseca 2013. U ovaj krvavi bilans nisu uključene žrtve iz masakra u gradu Baga na severu Nigerije, gde su islamisti po tvrdnji vlasti pobili nekoliko stotina ljudi, a prema podacima "Amnesti internešenela“ čak 2.000 u mestu koje su bukvalno sravnili sa zemljom.
Nezvanično je zbog Boko Harama do sada stradalo oko 20.000 ljudi.
Sam naziv Boko Haram u prevodu znači "Zapadno obrazovanje je zabranjeno“, što je i bio glavni razlog što su džihadisti prošlog proleća oteli iz škole više od 200 devojčica, čija sudbina i dalje nije poznata.
Ova organizacija se zalaže za uvođenje šerijatskog prava i obnovu srednjovekovnog kalifata na nigerijskom severu, mahom naseljenom muslimanima. Boko Haram je nastao kao pokret koji je zvanično svoje ciljeve želeo da sprovede mirnim sredstvima, ali su ubrzo počeli krvavi sukobi hrišćana i muslimana.
Nigerijske snage bezbednosti su 2009. ubile više od 700 pripadnika Boko Harama, a njihov vođa Mohamed Jusuf umro je u policijskom pritvoru. Od tog trenutka, ova džihadistička organizacija postaje mnogo surovija, počinje da pali crkve i škole, a njeni borci bombama napadaju železničke stanice.
U međuvremenu, Boko Haram kreće s regrutacijom među decom, kao Islamska država u Siriji, pa je pre nedelju dana bombaš-samoubica koji je ubio najmanje 20 ljudi na pijaci u Majduguriju bila devojčica od deset godina.
Nigeriji sredinom sledećeg meseca slede predsednički izbori, što bi mogao da bude razlog za povećani broj napada.
– Zabeležen je oštar porast broja žrtava. Verujemo da su izbori faktor – tvrdi Mari Harf, portparolka Stejt departmenta.
Posle masakra u redakciji "Šarli ebdoa“ u Parizu, ceo svet je osudio taj napad, a zločinu Boko Harama u Bagi pokušao je da umanji težinu čak i sam Gudlak Džonatan, predsednik Nigerije.
