“Pokušavam da ostanem pribran koliko god je to moguće. Navijači mogu da urade dve stvari – nekada zbog uzbuđenja pokušate da uradite previše i postajete igrač koji niste, ali mogu i da odrede tempo utakmice. Divno je iskustvo igrati pred tiim navijačima, to je dobro za svakog igrača“, rekao je popularni Đenka.
Utakmica koja je za Dženkinsa obeležila prošlu sezonu bila je ona sa Budiveljnikom – u revanšu četvrtfinala Evrokupa dao je 21 poen u poslednjih deset minuta i bio je najzaslužniji za prolaz crveno-belih u polufinale.
“Taj meč je teško objasniti, mnogo puta sam razgovarao sa porodicom o tome – odigrao sam u glavu mnogo utakmica, ali o tako nečemu zaista nisam ni sanjao. Atmosfera posle tog meča bila je luda – ljudi su mi svugde prilazili, čestitali… Ako igrate za Crvenu zvezdu, prepoznaju vas gde god da odete, ali tada je bilo posebno ludo, jer su mi prilazili i ljudi za koje nisam ni mislio da gledaju utakmice“.
Osim na terenu, Dženkins se lepo prilagodio i životu u Srbiji – pomalo je naučio i srpski jezik, na kojem ponekad piše na Tviteru.
“Nisam želeo da dođem ovde i da samo sedim u sobi, a da ne prihvatim kulturu, navijače… Ovde sam deset meseci godišnje, za to vreme sam praktično Srbin, tako da sam želeo da uložim energiju da se uklopim, da probam hranu, prihvatim kulturu, da pokušam da naučim jezik“.
Dženkins kaže da mu je najteži zadatak da bližnjima u Njujorku opiše atmosferu koju stvaraju navijači u Beogradu.
“Uvek im kažem istu stvar, a to je: "Šta god da vam kažem, nećete znati kako je u Beogradu dok ne dođete ovde". Pokušavam da utičem na što više prijatelja, ali i na porodicu, da dođu ovde, naročito na Evroligu, kako bi se uverili u sve ovo, jer obično se pomisli: ’Ma on preteruje malo’. Moraš da budeš ovde i da osetiš energiju navijača kako bi razumeo – izgleda uzbudljivo i kada gledaš preko računara, ali nije kao kada si u dvorani i kada osetiš kako se dvorana trese…“, zaključlo je Čarls Dženkins.
